Nikiforov, koji je nekada pisao govore za Borisa Jeljcina, napominje da, kad je reč o Srebrenici, treba razdvojiti humanitarnu i političku komponentu.
„To što su tamo stradali ljudi svakako je tužno, ali takođe je činjenica da su od toga kasnije napravili veliku politiku. Umesto da se ustanovi šta se stvarno tamo desilo — jer ostaju mnoga otvorena pitanja i, kao što znamo, nije sve oko tih događaja tako jasno i nedvosmisleno — napravili su od toga događaj koga se, kad zatreba, prisete i stalno ga forsiraju i akcentuju. Čini mi se da sva politička halabuka oko Srebrenice zamračuje činjenicu same tragedije koja se tamo dogodila, pritom ne samo muslimanskog, već i srpskog stanovništva. Umesto te istine, sve to se pretvorilo u element velike igre. Kad god zatreba izvlače Srebrenicu iz sanduka i pokušavaju da iz toga izvuku neku korist“, kaže Nikiforov za Sputnjik.
On istovremeno ukazuje na uporna nastojanja nekih sila da Srbima prišiju epitet genocidnog naroda kako bi opravdale ono što su same činile na prostoru Balkana devedesetih godina. To je, kako Nikiforov dodaje, „blago rečeno nedostojno ponašanje“.
„A kako nazvati ono što su bombardovali teritoriju prvo Republike Srpske, pa onda i SR Jugoslavije? Ako su Srbi bili za sve krivi ispada da si onda mogao da ih bombarduješ. Ne samo Srebrenica, nego svi događaji oko bivše Jugoslavije su u izvestnoj meri skopčani sa tom idejom, sve te koncepcije koje su se pojavile poput humanitarne intervencije“, objašnjava ruski stručnjak.
Komentarišući predlog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da se formira međunarodna komisija koja bi objektivno istražila događaje u vezi sa Srebrenicom, Nikiforov ocenjuje da je to dobra ideja, ali da „druga strana“, pod kojom podrazumeva zapadne zemlje, nije mnogo zainteresovana da se ustanovi istina.
„Treba istražiti sve te događaje i pojedine grupe to pokušavaju da istraže, ali na žalost tu je toliko mnogo politike da je veoma teško postići objektivan pristup i već ima jako mnogo raznih političkih slojeva. Ali ideja je apsolutno ispravna i trebalo bi im dati pristup svim dokumentima i ekspertizama koje su izvršene. Ipak, ne verujem da će druga strana na to pristati. Kao što vidite, kod njih je već sve odlučeno, što potvrđuje engleska inicijativa, a i pre toga u Hagu doneta je odluka da je Srebrenica bila genocid. Kod njih je sve jasno i nisu baš zainteresovani da se ustanovi istina“, primećuje sagovornik Sputnjika.
Nikiforov ističe da ni on kao, kako kaže, „običan istoričar“, ne raspolaže sa dovoljno podataka da može da donese sud o događajima u Srebrenici.
„Mogu samo da sudim indirektno i o tim događajima i o drugim, na primer o Račku. Kad bi bila formirana međunarodna komisija koju niko ne bi ometao i u čiji se rad niko ne bi mešao to bi bila dobra ideja. Ali već je unapred sve proglašeno genocidom, vidite da sad hoće da objave i Dan sećanja na Srebrenicu. Ne sme se trčati ispred rude, treba prvo sve razjasniti, a onda proglašavati te Dane sećanja“, napominje istoričar, koji je devedesetih godina i sam odlazio u BiH, gde je upoznao i Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Dodaje da je teško zamislivo da je tadašnje rukovodstvo Republike Srpske moglo da izda naredbu za takav zločin.
„Nisam bio u Srebrenici, ali po mojim ličnim utiscima i zapažanjima, oni nisu bili ludi ljudi da bi već pred kraj rata — jer je bilo jasno da se rat već završava i da se razgovara o pregovorima i mirnom rešenju — odjednom napravili nikom razumljiv i nikom potreban zločin. Rekao bih da je civilno rukovodstvo Republike Srpske bilo veoma daleko od takvog rešenja. Trebalo bi imati fantastičnu maštu, pa da se pretpostavi da bi oni izdali takvu naredbu“, zaključuje Nikiforov.
