Dodik je naglasio da, bez obzira na to da li majke stradalih Srebreničana to prihvataju ili ne, saoseća s njihovim bolom.
„Ne mogu to u punoj dimenziji da osetim jer nisam doživeo, ali i kao čovek, političar i predsednik RS apsolutno saosećam sa bolom majki zbog gubitka najmilijih tokom prošlog rata“, naveo je Dodik, koji smatra da udruženja koja su podnela prijave protiv njega „već odavno imaju politički značaj i da su previše involvirani u politiku“.
Što se tiče krivične prijave, on je naveo da „to znači da ako progovorite — dobićete krivičnu prijavu“.
„Evo, i dalje ću govoriti da tamo nije bio genocid, već veliki zločin i saosećam s tim“, poručio je Dodik i dodao da je i bivši predsednik Srpske Dragan Čavić izrazio žaljenje i izvinjenje zbog toga i podržao izveštaj Komisije za Srebrenicu kao nešto zbog čega će teret snositi buduće generacije, prenosi agencija „Fena“.
Entitetski predsednik je ponovio da je potrebno formirati međunarodnu komisiju koja će objasniti sve događaje od 1991. do 1995. godine u Srebrenici i dati kvalifikaciju, što je spreman da prihvati, ali ne i „nametanje od bilo koga, pa i majki Srebrenice“, jer su, kako ocenjuje, „ušle u zloupotrebu tog bola“.
Dodik je naveo i da se „forsira“ samo to pitanje, a da nije ni pokušano da se odgovori da li je izvršen genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu i na nekim drugima mestima.
Udruženje žrtava i svedoka genocida i pokret „Majke enklave Srebrenica i Žepa“ podnelo je danas krivičnu prijavu protiv Dodika zbog, kako se navodi, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Dva udruženja tvrde da je Dodik u više navrata prilikom javnih istupa sa „krajnjom bezobzirnošću i bez elementarnog pijeteta omalovažavao žrtve zločina, pri čemu je posebno otvoreno u više navrata negirao zločin genocida u Srebrenici“.
Ove godine, 11. jula, navršavaju se dve decenije od zločina počinjenog nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici koji su, prema optužnici Haškog tribunala, počinili pripadnici Vojske RS 1995. godine.
Dodik je prethodno, nakon predavanja koje je održao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, izjavio da neće otići u Srebrenicu na obeležavanje godišnjice ovog zločina, jer ne želi da svojim prisustvom legalizuje nešto što je kvalifikovano kao genocid iz, kako je rekao, čisto političkih razloga.
