NATO gubi podršku evropske javnosti

Polovina Francuza, Nemaca i Italijana ne želi da njihove zemlje učestvuju u vojnim operacijama kao podrška saveznicima.

U Nemačkoj je podrška vojnom savezu pala na 55 odsto, naspram 73 odsto iz 2009. godine. Na ove rezultate uticali su Nemci iz istočnog dela zemlje koji dvostruko više veruju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu od svojih sunarodnika iz zapadu.

Samo 29 odsto Nemaca krivi Moskvu za krizu u Ukrajini, a 59 odsto je protiv toga da se saveznicima pruži vojna pomoć. Samo 19 odsto smatra da bi NATO trebalo da pošalje oružje ukrajinskoj Vladi za borbu protiv ustanika na istoku te zemlje.

Istraživanje  pokazuje i da veliki broj Evropljana ne vidi Rusiju kao opasnost. Najveće nepoverenje pokazuju Poljaci — 70 odsto smatra da je Rusija glavna vojna pretnja, dok je situacija suprotna u Nemačkoj, gde samo 38 odsto ispitanika u njoj vidi opasnost za susede.

Podrška NATO-u je izuzetno jaka samo u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Više od polovine Amerikanaca i Kanađana bi podržalo vojnu akciju protiv Rusije u slučaju napada na saveznike, a ovo mišljenje deli nešto manje od polovine Britanaca, Poljaka i Španaca.

Anketa pokazuje i da je 46 odsto Amerikanaca za slanje oružja Ukrajini, a republikanci više podržavaju tu ideju nego demokrate.

Raspoloženje Rusa pokazuje neuspeh politike sankcija prema Moskvi.

Zapadni lideri su računali da će na taj način urušiti popularnost Vladimira Putina u zemlji, ali je ona i dalje izuzetna — 88 odsto Rusa podržava spoljnu politiku ruskog predsednika, što je najveći rejting od 2003. godine, kada je ovaj Centar počeo da vrši istraživanja.

Većina Rusa nije zadovoljna ekonomskim stanjem u zemlji, ali za to ne krive Putina, već pad cena nafte i nameru Zapada da kazni Rusiju.