„Mislim da samo bolestan čovek, i samo u snu, može da zamisli mogućnost rata između Rusije i NATO-a“, izjavio je Putin u intervjuu za italijanski list „Korijere dela sera“, uoči posete Italiji.
„Želeo bih da kažem da nije stvar u tome da se mi osećamo prevarenim ili da smo nepravedno tretirani. Nije u tome poenta. Stvar je u tome da odnosi treba da se zasnivaju na dugoročnoj osnovi, ali ne na sukobu, već na saradnji“, istako je ruski predsednik.
Svet se, prema njegovim rečima, toliko promenio, da niko ko nije lud ne može danas da zamisli taj strašni rat.
„Imamo mi i bez toga čime da se bavimo“, naglasio je on.
Što se tiče zabrinutosti nekih zemalja oko toga da bi Rusija mogla da bude agresivna, Putin je rekao da „samo bolestan um u snu može da zamisli da će Rusija iznenada napasti NATO“.
„Sve što radimo je samo odgovor na pretnje“, naglasio je ruski predsednik, dodajući da Rusija radi sve što je u legalnim okvirima, kako bi osigurala svoju bezbednost.
„Ili je možda neko očekivao da će Rusiju, tek tako, samo razoružati?“, istakao je on.
Sukob u Ukrajini rezultat neprofesionalnih akcija Zapada
Putin je rekao da je sukob u Ukrajini stvoren namerno, neprofesionalnim akcijama Zapada.
„Ova kriza je namerno stvorena i rezultat je nestručnog rada naših partnera“, rekao je on, dodajući da je situacija u toj zemlji za Rusiju „apsolutno neprihvatljiva".
Zapad optužuje Rusiju da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine i da podržava ustanike Donjeckog i Luganskog regiona, gde je Kijev pokrenuo vojne operacije u aprilu prošle godine. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su takođe kritikovale Moskvu zbog ujedinjenja sa Krimom, u martu 2014. godine.
Rusija je u više navrata demantovala ove navode, ukazujući na činjenicu da je 96 odsto građana Krima na referendumu izglasalo ponovno pripajanje Rusiji.
„Želeo bih da još jednom da naglasim — ovo nije naš izbor, nismo mi to tražili. Jednostavno smo bili prinuđeni da odgovorimo na ono što se dešava“, rekao je Putin.
Rusija se suočava sa nizom sankcija uvedenih od strane Zapada, a kao odgovor na te mere, Rusija je uvela jednogodišnju zabranu uvoza hrane iz zemalja koje su joj uvele sankcije.
Ukrajinski kriza je počela prošle godine kada su proevropske snage, uključujući i radikalne nacionaliste, uz podršku zapadnih sila, zbacile ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, nakon što je odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.
Ruski predsednik je naglasio i da je nemoguće da se na istoku Ukrajine ponovi „krimski scenario“, s obzirom da su građani Krima na referendumu izglasali pripajanje RF, dok se stanovnici regiona Donjecka i Luganska bore za nezavisnost.
„Krimski scenario ne odražava stav Rusije, već stav naroda koji tamo živi“, rekao je Putin.
„Sve naše akcije su imale za cilj, ne cepanje ovog dela ukrajinske teritorije, već da pruže priliku ljudima koji tamo žive da izraze svoje mišljenje o tome kako žele da žive“, naglasio je ruski predsednik.
Ruski predsednik je podsetio i da, za razliku od građana Krima, stanovnici Donjecka i Luganska traže suverenitet, jer su odbili da priznaju novu Vladu u Kijevu.
„Ako žele da te teritorije ostanu u sastavu Ukrajine, onda tim ljudima tamo treba dokazati da će njihovi životi biti bolji, udobniji i sigurniji u jedinstvenoj državi, kao i da će njihovoj deci moći da pruže bolju budućnost“, istako je Putin.
Međutim, prema njegovim rečima, građane Luganska i Donjecka u bolji život u jedinstvenoj Ukrajini je nemoguće ubediti pomoću oružja.
„Ovakve stvari se mogu rešiti samo mirnim putem“, naglasio je Putin.
