Podrška zapadnih zemalja postala je obavezni element za svrgavanje političke vlasti u zemljama Istočne i Centralne Evrope. Nijedan protestni pokret u tom regionu poslednjih godina nije ostao bez direktne ili indirektne podrške političara zemalja Evropske unije i SAD, zaključci su Lili Bajer, vodeće analitičarke američke privatne kompanije „Stratfor“.
Strategija podrške koju zapadne zemlje pružaju opozicionim pokretima postala je jedna od glavnih faktora u zemljama Istočne i Centralne Evrope, pogotovo u regionu u kojem se „Rusija i zapadne zemlje bore za uticaj“, piše analitičarka.
„Uspeh opozicionih pokreta često zavisi od četiri osnovna pravca. Kao prvo, to je društveno shvatanje uzroka protesnog pokreta. Drugi važan element je organizacioni potencijal grupe. Treći ključni faktor jeste sposobnost vlade da se odupre moćnim strukturama bezbednosti. I, najzad, spoljna podrška inostranih vlada može da ojača protesne pokrete — bilo direktno, finansiranjem ili pripremom, ili indirektno, podsticanjem onih koji protestuju“, piše Bajerova u svom analitičkom izveštaju.
Autorka izveštaja smatra da je upravo takva taktika bila primenjena u Ukrajini, a postoje pokušaji da se slične strategije u ovom momentu sprovode u Bugarskoj, Makedoniji i Mađarskoj.
Pritom, nastavlja analitičarka, Zapad je shvatio da je za Rusiju „Ukrajina strateški važan filter, koji deli Rusiju od Zapada“.
„Zbog toga je Rusija odavno počela da ulaže finansijske i političke resurse u povećanje svog uticaja među ukrajinskim političkim krugovima, oligarha i ključnih ekonomskih subjekata“, smatra Bajer.
Istovremeno, kako navodi, Zapad je uložio resurse u razvoj institucija građanskog društva, čije su snage u Kijevu omogućile ostvarenje državnog prevrata u februaru 2014. godine.
„U vreme protesta zapadni političari i činovnici otvoreno su podržavali i pozdravljali istupanja protiv ukrajinske Vlade. Neki zapadni činovnici čak su bili prisutni na Trgu nezavisnosti u Kijevu i obećali da će podržati ukrajinske evrointegracije“, navodi analitičarka.
