Dok su mišljenja o ulozi Rusije u rešavanju međunarodnih pitanja podeljena, stav lidera G7 jedinstven je u vezi s antiruskim sankcijama, koje će biti produžene i nakon 1. jula.
Zvanična Moskva demantovala je američkog predsednika Baraka Obamu, koji je rekao da je ruska ekonomija značajno oslabljena.
Politički analitičar Kaleb Maupin ima teoriju po kojoj sankcije nemaju nikakve veze sa Ukrajinom. On smatra da razlog za pogoršavanje odnosa sa Moskvom leži najpre u činjenici da SAD pokušavaju da izoloju Rusiju, jer ona jača i postaje vrlo moćan igrač na svetskom ekonomskom tržištu.
„Rusija raste i to predstavlja opasnost za bankare iz SAD i Velike Britanije, koji žele da zadrže hegemoniju na svetskom tržištu. Rusija i njene državne naftne i gasne kompanije — opasnost su za zapadne bankare", ističe Maupin.
Prema njegovim rečima, veliki broj država podržava SAD zato što te države nisu zaista nezavisne i nisu u mogućnosti da rade u sopstvenom interesu.
"Tu možemo navesti Nemačku i Poljsku kao primere — na njihovoj teritoriji nalaze se brojne američke vojne baze. Ekonomije ovih država su kontrolisane od strane američkih i britanskih banaka i stoga su praktično njihove kolonije“, kaže on.
Maupin navodi da su političari koji se okupljaju na sastancima poput G7 — glumci visoke klase. Pravi donosioci odluka su bankari sa Vol strita.
„Predstavnici G7 su, takoreći, snaga na umoru, ali oni se neće tek tako lako predati. Pogledajte šta se dešava u Ukrajini sa neofašističkim režimom koji je tamo postavljen. Ili Jemen, koji se nalazi pod bombama, a kamapnju vodi Saudijska Arabija. Bankari sa Vol strita gube moć, ali ne žele da se mirno predaju“, tvrdi Maupin.
Analitičar „Radionice evroazijskih ideja“ Grigorij Trofimčuk kaže da se Rusija u nekom smislu „navikla“ na sankcije.
"Ruski proizvođači su sada svesni činjenice da sankcije nisu neka privremena pojava. Štaviše, zbog potpunog ili delimičnog ukidanja sankcija, ne znači da ruska privreda ne treba da razvija domaće tehnologije. U tom smislu ohrabruje saradnja sa Kinom, svetskim tehnološkim liderom u mnogim branšama. Tako da ruska privreda ima sigurnu budućnost", rekao je Trofimčuk.
Sankcije su prinudile ruske kompanije da brzo reaguju na nove okolnosti. Kompanije poput prerađivača tečnog naftnog gasa „Sibur“ i fabrike alatnih mašina „Stan“, iskoristile su šansu i zauzele deo tržišta nakon odlaska stranih firmi — kaže direktor Instituta modernog državnog razvoja Dmitrij Solonikov:
„Ne radi se samo o borbi protiv sankcija. To može da postane strateški projekat za razvoj proizvodnje na čitavoj teritoriji Rusije, za stvaranje novih radnih mesta i dodatne vrednosti unutar države. Realizacija takvih projekata zavisi od volje državnog rukovodstva“.
