Rusija, koja već drugu godinu ne učestvuje na samitu G7, ipak je bila jedna od najvažnijih tema razgovora lidera industrijski najrazvijenijih zemalja, održanih u bavarskom dvorcu Elmau, nedaleko od Garmiš-Partenkirhena.
Dok su mišljenja o ulozi Rusije u rešavanju međunarodnih pitanja podeljena, stav lidera G7 jedinstven je u vezi s antiruskim sankcijama, koje će biti produžene i nakon 1. jula. Moskva poručuje da ima pravo da odgovori na kaznene mere Zapada, kao i da ospori sankcije u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Analitičarka Instituta dinamičkog konzervatizma Marina Voskanjan u razgovoru za Sputnjik ukazuje na to da oštra svađa s Rusijom nikome u Evropi nije potrebna, posebno ističući ulogu Nemačke.
„Što se tiče Nemačke, ona je zainteresovana da očuva i kontakt i saradnju s Rusijom, u određenom obimu. Ta pozicija joj omogućava da balansira i ipak sprovodi svoje interese, posebno ako se ima u vidu stav SAD. Nemačka bi volela da ima ulogu posrednika i predstavnika ove takozvane zapadne koalicije (setimo se pregovora u Minsku). Čini mi se da Nemačka neće prelaziti tu granicu i da neće insistirati na onim stavovima koji su bliski američkim jastrebovima“, smatra Marina Voskanjan.
Docent Visoke škole ekonomije iz Moskve Andrej Suzdaljcev ukazuje na to da se retorika zapadnih lidera menja u zavisnosti od okolnosti, podsećajući da je Angela Merkel tokom posete Moskvi početkom maja davala potpuno drugačije izjave od onih koje su se mogle čuti u prisustvu Baraka Obame tokom Samita G7.
Suzdaljcev takođe ukazuje na činjenicu da je Rusija tokom Samita G7 bez ikakvih osnova označena kao jedini krivac za ukrajinsku krizu.
„Čulo se ono što je u ime Evropske unije izjavio Donald Tusk — nije važno šta je radio Kijev, za sve je kriva Rusija. U tom smislu, Kijev ne narušava Minski sporazum, to čini samo Rusija. Drugi momenat: Rusija mora da prestane da podržava ’separatiste‘ u Donbasu. Tu je veoma interesantna ukrajinska interpretacija, s obzirom na to da, prema izjavama, tamo nema nikoga osim ukrajinske vojske, a svetu smeta Rusija“, rekao je Suzdaljcev.
Bez obzira na oštar stav prema Rusiji, Zapad bez saradnje s Moskvom ne može da rešava konflikte, ne samo sukob na istoku Ukrajine, nego i u Siriji i u Iraku, kao ni problem u vezi s iranskim nuklearnim programom. Upravo zbog toga, jedna od važnih tema samita bilo je i vraćanje Rusije u „veliku osmorku“, ali su mišljenja o tome podeljena. Nasuprot stavu Nemačke da je Rusiji mesto u grupi industrijski najrazvijenijih zemalja, Kanada je kategorično protiv toga sve dok je Vladimir Putin na čelu Rusije.
