Rezolucija 1244 mogla bi da se nađe na „reviziji“ i to po zahtevu Vlade Srbije, tvrdi za Sputnjik Marko Jakšić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije. On kaže da je predsednik srpske vlade „zloupotrebio“ nedavnu posetu Ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova Srbiji i od njega zatražio da se razmotre „novi uglovi“ ove Rezolucije.
„Tu mogućnost predsednik Vlade Srbije zatražio je od ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koji je i sam bio zatečen pitanjem o promeni Rezolucije 1244. Lavrov je, sa svoje strane, otprilike izjavio da je to više pitanje za ruski državni vrh, a ne za njega, ali je predložio predsedniku Vlade da napiše zahtev Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, u kom bi se razmotrilo šta premijer hoće od Rusije“, tvrdi Jakšić.
Jakšić kaže da pretpostavlja da premijer Srbije želi da se u Rezoluciji izmeni odrednica kojom se Kosovo i Metohija definišu kao deo teritorije Srbije u okviru Rezolucije 1244.
Političko licemerje
„U okviru Rezolucije ima jedna rečenica koja kaže da je Kosovo deo Savezne Republike Jugoslavije, odnosno, Srbije. Pretpostavljam da je to ono što najviše smeta Vučićevim zapadnim mentorima“, kaže Jakšić.
To bi, navodi on, apsolutno značilo neometan ulazak Kosova u UN, napominjući da su priče: „čak i to da se desi — ne znači da Srbija priznaje Kosovo“ krajnje političko licemerje.
Da je Srbija sve više izložena pritisku u sklopu trajnog rešenja odnosa Beograda i Prištine, da dozvoli Kosovu da pristupi UN-u, spekuliše se i uoči posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji. Ona, kako piše beogradska štampa, takođe želi da od Beograda čuje da će okrenuti glavu na drugu stranu kada ovo pitanje dođe na dnevni red.
Pavle Dimitrijević iz BIRODI-ja smatra da su i dalje preuranjene tvrdnje da međunarodni zvaničnici koji dolaze iz Nemačke i drugih zapadnih zemalja zahtevaju da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. On dodaje da predstojeći susret sa Angelom Merkel neće biti takve prirode da će se zahtevati od Srbije da direktno prizna Kosovo.
Dimitrijević podseća da ne treba zaboraviti ni da su ustavne promene najavljene tokom 2017. godine, tako da tada treba očekivati da će doći i do promene političkog stava prema Kosovu, jer bez ustavnih promena teško da bi se mogao na bilo koji način opravdati takav zaokret u politici Vlade Srbije.
Temelj srpske spoljne politike
On napominje da je Rezolucija 1244 bila osnov bilo kakvog političkog i pravnog delovanja Srbije u svim međunarodnim organizacijama, odnosno temelj naše spoljne politike.
„A što se tiče prijema Kosova u UN, ne treba zaboraviti ni to da je Srbija — da li prećutno ili direktno — već dala zeleno svetlo, odnosno nije ometala članstvo Kosova u nekim drugim međunarodnim organizacijama“, ističe Dimitrijević.
Svedoci smo, kaže on, da će Kosovo postati član različitih međunarodnih sportskih organizacija i neizbežno je da će u jednom trenutku doći i pitanje stolice Kosova u UN.
„Jedino što ne verujem da će to biti sada, već za nekih godinu, godinu i po dana“, ocenjuje Dimitrijević.
Jakšić posetu Merkelove i spekulacije o njenim „zahtevima“ Srbiji vidi kao samo još jednu potvrdu da ova se vlast nalazi pod snažnim ucenama, a one se svode na to da, zarad ulaska u EU, mora da se odrekne srpskih nacionalnih interesa, dakle — dela svoje teritorije.
Sudbonosna pitanja
Srbija se, navodi Jakšić, nalazi pred sudbonosnom pitanjima.
„I sam nagoveštaj promene Ustava i ukidanja Preambule u kojoj se se kaže da je Kosovo Srbija, kao i to što je predsednik vlade Srbije rekao ’Vol strit džurnalu‘ da će on lično biti protiv ostanka Preambule u Ustavu, jasno i glasno govori da sadašnja vlast razbija Srbiju“, ocenio je Jakšić.
Dimitrijević, međutim smatra da će uslovi koje će Nemačka postavljati Srbiji više odnose na konkretnu primenu Briselskog sporazuma, rešavanja pitanja mosta u Mitrovici, rasformiranja službi bezbednosti, odnosno civilne zaštite i njene integracije u kosovski sistem.
