„Moram da priznam da to ne razumem. Ja sve naše sagovornike i u Briselu i svuda, kao što znate, poštujem, nijednog se ne plašim, ali gospodin Tači nije baš pravnik i on se baš ne razume u to šta je genocid“, kazao je Vučić u Tirani, gde boravi u dvodnevnoj poseti.
Srpski premijer smatra da je to način da se skrene priča sa formiranja specijalnog suda o čemu bi odluka trebalo da se donese sutra ili prekosutra.
„Pa hajde onda da pričamo o nečem što nikakve veze sa činjenicama nema“, kazao je Vučić.
Na pitanje da li tu izjavu shvata ozbiljno, Vučić je kazao da on sve shvata veoma ozbiljno.
„I mi pripremamo naš odgovor, ali ovo nije dovoljno odgovorno da bih suviše ozbiljno uzimao u razmatranje“, poručio je Vučić.
Poseta dobra za budućnost, dati šansu ekonomiji
Vučić ocenio je da je njegova poseta Albaniji dobra za budućnost dva naroda i dve zemlje, da razlike jesu evidentne i da su ispoljene u razgovorima, ali da se hrabro krenulo u proces koji može da donese samo boljitak.
„Mnogo puta smo ratovali, probleme jedni drugima napravili i smatram da je važno da u budućnost gledamo zajednički, da i jedni i drugi želimo da budemo deo EU“, rekao je Vučić i podvukao da obe zemlje žele što bolje međusobne odnose.
Premijer je za Radio-televiziju Srbije rekao da Srbija ima veliku priliku za ekonomski uticaj u Albaniji, da će pozvati srpske investitore i biznismene da posete Albaniju i dogovarati sa predstavnicima Albanije kako i na koji način da investiraju, ali i takođe pozvati investitore iz Albanije da ulažu u Srbiji.
„Smatram da obim trgovinske razmene, koji danas iznosi 109 miliona evra, možemo u narednih 10 godina da povećamo na 500 miliona“, ocenio je premijer i istakao da bi to bio veliki uspeh Srbije.
Kako je rekao, Albanija je jedna od zemalja sa kojom možemo da imamo i suficit i dobru ekonomsku razmenu.
On je dodao i da postoji veliki interes kod Albanaca da ima što više turista iz Srbije i da dođu na njihovo primorje, kao što je i interes Srbije da što više gostiju dođe iz Albanije.
„Mislim da je i politički veoma važno da smo pokazali da možemo da razgovaramo sa onima sa kojima smo bili dva odvojena društva u prethodnom periodu — i kada imamo razlike i kada su te razlike ne male, da možemo civilizovano da razgovaramo i probleme rešavamo“, rekao je Vučić.
Mir je potreban više nego ikada
Kako je rekao, Srbija i Albanija su dve zemlje-matice dva naroda koji su najbrojniji na zapadnom Balkanu i očigledno je da će od tih odnosa i zavisiti budućnost Zapadnog Balkana.
„Nama je potreban mir i stabilnost više nego ikada“, rekao je Vučić.
On je rekao da i u Albaniji poštuju ekonomske mere koje je sprovela Vlada Srbije i veruje da će se u narednom periodu razgovarati samo o auto-putevima, o prugama i o stvarima o kojima se mora razmišljati u budućnosti i „našu decu da obučavamo i učimo, a ne da ih spremamo za ratove“.
„Mislim da je to velika prednost i dobrobit koja je proizilazi iz ovog sastanka“, rekao je premijer.
Donećemo zakon o zaštiti manjina
Vučić, koji se danas sastao i sa predstavnicima Srba koji žive u Albaniji, rekao je da se nije saglasio sa ocenom premijera Albanije o odnosu prema njima.
Kako je rekao, oni ne uče srpski jezik, u Vraki i Skadru dato je pravo za učenje bosanskog, ali ne i srpskog jezika, a u tom području, kako kažu sagovornici Srbi, njih ima oko 30.000 i nisu zadovoljni svojim položajem.
„Ukazao sam na to nedvosmisleno u razgovorima i sa premijerom i predsednikom Albanije… Saslušali su šta sam rekao — bio sam vrlo otvoren da čujem sve primedbe po pitanju našeg odnosa prema Albancima u Preševu i delu Bujanovca i uvek možete da popravite taj odnos. Mi mislimo da smo dali mnogo veća prava Albancima nego što su oni dali Srbima“, rekao je Vučić.
Kako je rekao, pokušali su sagovornici da „naprave vratolomiju“ i da, pošto je iz njihovog ugla Kosovo nezavisno, porede položaj Albanaca na jugu Srbije sa položajem Srba na severu Kosova.
To je naravno politička igra, rekao je premijer Srbije.
„Mi smo spremni uvek da razgovaramo o unapređenju prava Albanaca… sada ćemo da završimo porodilište u Bujanovcu i to je dobra vest, ali isto tako ćemo tražiti i pokušavati da donesemo zakon o zaštiti manjina koji bismo na bilateralnom nivou doneli“, rekao je premijer.
