Ako ste od onih kojima hleb stalno pada dok doručkuju za stolom, malo je verovatno da će vaš pod ostati čist. Jer hleb nekako gotovo uvek padne na „pogrešnu“, namazanu strane.
To je ono što nazivamo Marfijevim zakonom: jednostavno, uvek se desi suprotno od onoga što treba da se desi.
Naučnici, međutim, ističu da to nema nikakve veze ni sa slučajnošću, ni sa namazom.
Britanski naučnik Robert Metjuz, član Kraljevskog astronomskog društva i Kraljevskog statističkog društva, dobitnik Ig-Nobelove nagrade 1996. godine za naučni rad o ovoj pojavi, ističe da hleb pada na namazanu stranu zbog „fundamentalnih konstanti“ univerzuma, kao što je gravitacija.
„Hleb pada sa stola na namazanu stranu jer je univerzum tako sazdan“, naveo je on tada u svojoj studiji, prenosi sajt „Juniverzsajns“.
Nekoliko godina kasnije Metjuz će svoja zapažanja potkrepiti dokazima: rezultati testiranja 9.821 parčadi hleba pokazali su da je 6.101 palo na namazanu stranu, što je procenat od 62 odsto.
Iako veličina i oblik parčeta hleba, kao i način njegovog pada imaju određenu ulogu, u većini slučajeva je visina stola ta koja je presudna za „masno prizemljenje“.
Naime, hleb ima vremena da napravi samo pola kruga pre nego što dotakne tlo.
Da bi se obrnuo ceo krug potrebno bi bilo da sto bude visok tri metra ili da sila teže bude jača.
Kada su Metjuz i njegov tim bacali hleb sa oko 2,4 metra, 47 odsto od 2.000 parčadi palo je na nenamazanu, suvu stranu hleba.
