Papa Franja, koji je od trenutka preuzimanja pontifikata doživljen kao reformator, boravio je juče u Sarajevu u godini kada se navršava 20 godina od potpisivanjaj mirovnog sporazuma u Dejtonu, ali i u trenutku različitih pretećih poruka radikalnog islamzma.
Zato su njegove poruke sa pozivima na dijalog, mir i pomirenje, kao i da rata više nikada ne bude, veoma značajne za stabilnost celog regiona, smatraju Nikola Knežević iz Centra za istraživanje religije, politike i društva u Novom Sadu i istoričar Aleksandar Raković, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju u Beogradu.
Ne beži od škakljivih tema
Knežević smatra da nakon formiranja zajedničke komisije SPC i Katoličke crkve o kardinalu Alojziju Stepenicu, kojeg jedni smatraju zločincem, a drugi herojem, kao i skora poseta predsednika Tomislava Nikolića Vatikanu, ozbiljni su preduslovi da u narednim godinama papa dođe i u Srbiju.
Knežević u izjavi za Tanjug kaže da bi to bila poseta od istorijskog značaja, ne samo za vernike katoličke provenijencije već i pokazatelj da su odnosi SPC i Vatikana, ali i Srbije i Hrvatske, podignuti na novi nivo poverenja.
On je ukazao da papa Franja dosad nije prezao od škakljivih tema, te nema sumnje da bi u budućnosti mogao posetiti Jasenovac, odati poštu žrtvama i izviniti se, što bi doprinelo boljim odnosima dveju crkava i dva naroda.
On objašnjava i da papina poseta Sarajevu nosi veoma snažnu poruku koja je u ovom trenutku preko potrebna regionu.
Harizmatični reformator
„Papa Franja, koji od samog početka svog pontifikata daje veoma upečatljive i snažne poruke mira, praštanja, tolerancije, nastavlja svoju misiju pomirenja na simboličnom mestu — Sarajevu, gde se presecaju najveće svetske religije i koje je i danas simbol ratnih stradanja i podela“, naveo je Knežević.
Prema njegovim rečima, multireligijsko Sarajevo, koje je tokom poslednje dve decenije izgubilo mnogo od svoje multireligioznosti, u zemlji gde su podele i dalje veoma prisutne, ovih dana je ponovo zasjalo starim sjajem, a papine izjave ulivaju nadu i ohrabuju nas da kao narodi i vernici koji žive na ovim prostorima imamo odgovornost da konflikte i podele ostavimo iza sebe i nastavimo putem izgradnje regionalne stabilnosti i prosperiteta.
„Papa Franja je ličnost koja poseduje izrazitu harizmu, istinski reformator čije reči imaju intergritet i snagu jer za njega ne postoje tabu tebe“, naveo je Knežević i istakao da bi stoga i politička elita, koja je po protokolu imala tu privilegiju da ga prva primi, trebalo ozbiljno da shvati razlog njegove posete i njegove reči.
Dug, ali neizbežan dijalog
Istoričar Aleksandar Raković saglasan je da je poseta pape Sarajevu važna za region zbog produbljivanja međuverskog i državno-verskog dijaloga, koji je od suštinskog značaja za stabilnost.
„Kroz takav dijalog ćemo doći do ključnih rešenja za sporna pitanja koja opterećuju odnose naših naroda. Taj dijalog može da bude dug, da se nekima čini predug, ali je neizbežan i neminovan na našem području gde se susreću tri civilizacije — pravoslavna, rimokatolička i islamska“, kaže Raković, naučni saradnik sa Instituta za novu istoriju Srbije.
Iako SPC, Srbija i Republika Srpska učestvuju u tom višeslojnom međuverskom i državno-verskom dijalogu, gde, čini se, Srbi zauzimaju lidersku poziciju, Raković smatra da bi stoga o tome javnost trebalo da bude bolje upoznata.
Osvrnuvši se na papinu poruku da je BiH deo Evrope, Raković kaže da je ona važna u trenutku kada sa Bliskog istoka stižu poruke protiv evropskog identiteta BiH, protiv hrišćana u BiH, ali i muslimana koji se ne slažu s radikalnim idejama.
„Papa je uputio poruku narodima BiH da više ne bude rata kakav je bio građanski rat pre dvadeset godina, što je očekivano, dobronamerno i važno. Takođe, tu poruku ne možemo izmestiti ni iz novog konteksta pretnji koje stižu iz redova radikalnih islamističkih struja s Bliskog istoka koje imaju nameru da, ako se ukaže prilika, prodrmaju naš prostor i izazovu novi sudar civilizacija koji nijednom od naših balkanskih naroda i država nije potreban“, ocenio je Raković, istakavši da nam je svima potreban mir koji smo zaslužili.
