Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije, karijeru poslovnog čoveka započeo je u Rusiji početkom devedesetih godina prošlog veka. Tokom više od 20 godina rada u privredi, postao je jedan od najuspešnijih srpskih poslovnih ljudi u svetu. Jedan je od najboljih poznavalaca ruskog tržišta i na temu rusko-srpske privredne saradnje napisao je nekoliko studija i jednu knjigu. Razgovor sa Nenadom Popovićem vodimo na Zlatiboru, gde je otvorena prva regionalna kancelarija za saradnju sa Ruskom Federacijom u Srbiji.
Kako ocenjujete trenutne odnose između Srbije i Rusije?
— Ako gledamo odnose posle 2000. godine, oni su danas na najvišem mogućem nivou. S tim, da naglasimo, da su na nižem nivou nego za vreme bivše Jugoslavije, kada smo imali gigante koji su se bavili trgovinom — „Geneks“, „Ineks“, „Progres“ i koji su bili koordinatori izvoza na rusko tržište. Oni su objedinjavali esnafske proizvođače i omogućavali su zajednički pristup tržištu. Ali ne treba biti nezadovoljan, izvoz stalno raste, u ovoj godini nešto manje zbog devalvacije rublje u odnosu na evro i dolar. Sigurno je da to ima neki uticaj — cene su postale manje konkurentne, ali zato raduje izvanredan skok izvoza prehrambenih proizvoda, koji i pored ovih promena na tržištu valuta beleži stalni rast.
Zašto baš Zlatibor kao mesto za osnivanje prve regionalne kancelarije za saradnju sa Rusijom?
— To je ideja rukovodstva opštine Čajetina. Oni su i inače lideri po mnogim idejama. Čajetina je opština gde je naseljenost jako mala o odnosu na teritoriju, ali sa izvrsno organizovanom infrastrukturom, asfaltom do svakog sela, telekomunikacijama, strujom, vodovodom… Opština Čajetina i ceo Zlatibor u poslednjih godinu dana beleže izvanredan rast izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju. Samo za ovu godinu, skok izvoza je bio 300 odsto, što je izvanredno. Takođe, u ovoj godini je broj noćenja građana Ruske Federacije povećan dva puta. Rukovodstvo opštine Čajetina, na čelu sa predsednikom Opštine Milanom Stamatovićem, prepoznalo je potencijale proširenja saradnje sa Rusijom i sami su došli na ideju da urade ono što su već uradile mnoge evropske regije i mnogi evropski gradovi.
Na koga se ugledala opština Čajetina?
— Samo ću navesti primer Tirola u Austriji i Bavarske u Nemačkoj, koji imaju po pet, šest, ili čak deset ovakvih agencija koje bave promocijom izvoza njihovih proizvoda na veoma zahtevno rusko tržište, a sa druge strane promocijom potencijala njihovih regiona za investicije iz Rusije.
Koja je Vaša uloga u osnivanju ove kancelarije?
— Govorio sam gospodinu Stamatoviću kako da oni to urade i on je, kao čovek pun inicijative, energije, dokazan kao jedan od najuspešnijih gradonačelnika u Srbiji jer je napravio malu Švajcarsku na Zlatiboru, sâm prepoznao tu ideju. Ja sam samo pomogao u njenoj realizaciji, najveću zahvalnost za to dugujemo Milanu Stamatoviću i privrednicima opštine Čajetina koji su ga bezrezervno podržali.
Koje su funkcije Kancelarije za saradnju sa Ruskom Federacijom?
— Kancelarija će imati nekoliko značajnih aktivnosti. Pre svega, to će biti analiza tržišta Ruske Federacije i ukazivanje na mogućnosti izvoza proizvoda iz Zlatiborskog okruga. Zatim, podrška udruživanju privrednika za zajednički nastup na ruskom tržištu, posredovanje u odnosima sa institucijama u regionima i u gradovima Rusije. Dakle, ne samo sa Moskvom i Sankt Peterburgom, nego pre svega sa regionima. Sa druge strane, promocija investicionih potencijala Zlatiborskog okruga u cilju privlačenja investitora iz Rusije. Ali, tu treba reći, ne samo investitora iz Rusije, nego i iz Evropske unije, koji će preko Zlatibora sutra moći da izvoze u Rusiju bez carina. Naravno, kancelarija će vršiti i usluge savetovanja privrednika u cilju efikasnije promocije privrednih i turističkih potencijala zlatiborskog kraja.
Koji su potencijali Zlatibora?
— Broj jedan — turizam. Treba uzeti u obzir da je turizam grana koja se najbrže razvija u Evropi u poslednjih deset godina, a da su ruski turisti najpoželjniji turisti u celoj Evropi, jer u vanpansionskoj potrošnji troše tri do sedam puta više nago turisti iz Zapadne Evrope. Kancelarija već radi, i za samo nekoliko nedelja uspela je da stupi u kontakt i dovede gospodina Jurija Barzikina, šefa za turizam u Privrednoj komori Rusije. Sektor za turizam Privredne komore Rusije objedinjuje 2.500 turističkih organizacija širom Rusije. Doveli su ovde petnaest turističkih kompanija. I Zlatibor je, kao turistička destinacija, ušao u sve ruske turističke internet kanale — kao destinacija reklamira se na 2.500 mesta u celoj Rusiji. To će sigurno doprineti rastu broja ruskih turista.
Očekujete li investicije sa ruske strane?
— Pored toga što očekujem investicije u poljoprivrednu proizvodnju, sa nama su bili i potencijalni investitori koji se bave nekretninama. Oni Zlatibor vide kao izvanrednu destinaciju. Kao što se desilo u Crnoj Gori, Hrvatskoj, na kraju krajeva, kao što se desilo u Londonu, najveće investicije u nekretnine dolaze od strane građana Rusije. Geografski položaj Zlatibora, fantastičan vazduh, izvanredni potencijali za ski-turizam, sportski turizam, letnji turizam, verski turizam i, što je najvažnije, samo četiri sata kolima od crnogorskog primorja — to je potencijal koji se sviđa investitorima. Naravno, u situaciji kada su u Rusiji na snazi sankcije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, ruski investitori ne žele da u Srbiji samo kupuju, već i da investiraju kako bi dugoročno osnažili svoje pozicije na ruskom tržištu i mogli dugoročno da izvoze bez problema. Bivša Jugoslavija je iskoristila šansu kada Zapad nije sarađivao sa Rusijom i razvila se isključivo na barter aranžmanima sa SSSR. Sada Srbija, vodeći izbalansiranu politiku prema SAD, EU i Rusiji, ima šansu da privuče investitore ne samo iz Rusije, nego i iz EU. Svi oni sada na Zlatiboru imaju ljude koji će im pomoći da bolje izvoze svoje proizvode u Rusku Federaciju.
Može li Zlatibor da zadovolji zahteve ruskih turista?
— Mislim da u Srbiji nema turističkog mesta sa ovako izvanrednim hotelskim kapacitetima. Pre svega, broj od preko 20.000 ležajeva govori o tome. Dalje, tu je niz luksuznih hotela, a novi su u izgradnji. Postoji izvanredna sportska hala sa preko hiljadu gledalaca, gde mogu istovremeno da treniraju tri sportske ekipe, fudbalski tereni, skijaški centar… Naravno, mora još mnogo da se radi, moraju da se prate svetski trendovi, mora da se gleda šta se radi u drugim planinskim centrima u Evropi. Za investitore je najvažnije da se sve radi vrlo brzo i efikasno. Kada investitor dođe, želi da sve dozvole dobije u roku od mesec dana, a na Zlatiboru to može. Siguran sam da će dolaskom ruskih turista doći i mnogo ruskih kompanija, a gde god su ruski turisti i ruske pare, dolazi i jako veliki broj evropskih kompanija.
Koliko je značajno postojanje jedne ovakve kancelarije?
— Rusi poštuju institucije, ne samo državne. Veoma je važno da i na regionalnom i lokalnom nivou postoji institucija koja se samo zanima saradnjom sa Ruskom Federacijom. Srpska narodna partija, čiji sam predsednik, evroskeptična je partija. I ja sam evroskeptik. Ali shvatam da su institucije koje se u Srbiji bave EU izvanredne. EU je napravila fantastičan model — kada sarađujete sa njom, uvek posreduje neka institucija. Veliki broj ljudi radi za njih, uloženo je dosta novca i zato je izvoz u EU najveći. Međutim, nemamo nijednu instituciju za saradnju sa Ruskom Federacijom. Ovo je prvi put da se u Srbiji pojavila takva institucija. Nije važno što je lokalnog značaja. Nadam se da će mnogi gradovi i regioni u Srbiji slediti primer Čajetine i ovaj model preporučujem svima.
