Američki dvomesečni spoljnopolitički časopis „Nešnel interest“ objavio je analizu nekadašnjeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, kog tužilaštvo njegove države goni zbog malverzacija, zloupotrebe vlasti i politički motivisanih napada.
Kako je odbranio Zapad
Časopis je bez uvijanja analizirao njegovo „znanje, iskustvo i jedinstvenu veštinu“, kao i šta zapravo podrazumeva njegova „škola upravljanja“ i šta će ona značiti za Ukrajinu.
„Sakašvili se herojski borio protiv korupcije, otpuštajući celu policiju i gradeći nove snage od nule. Čovek koji je stvorio okruženje (za strane investitore) u kom je lako zaposliti i lako otpustiti. I neumorno se — neki bi čak rekli nepromišljeno — borio protiv Rusije; ne kako bi pobedio Rusiju, nego kako bi svi videli da se bori. Po pitanju velikog broja stvari“, navodi se u članku.
Čini se da najveća tajna onog što bi se moglo nazvati „školom upravljanja Stanislavskog“ ne zakazuje, piše list.
„Sakašvili nije izgubio rat sa Rusijom 2008. godine; on je odbranio Zapad! Nije izgubio izbore 2012; velikodušno je priznao poraz! Nije pobegao od gneva ljudi koji je mučio; našao se u „dobrovoljnom“ izgnanstvu! Verovao je u vladavinu zakona, odnosno, u vladavinu zakona za sve nas ostale. Ako je pitanje percepcije, Sakašvili će uspeti; ako ne uspe, nemojte misliti drugačije, Odesa je ta koja neće uspeti. Vođa koji nije spreman da preuzme odgovornost za sopstvene neuspehe je opasan, pošto je, na kraju krajeva, nesmotren“.
„Svemoguće“ metode upravljanja
Najgora uvreda je, prema viđenju ovog časopisa, što su vodeći političari Kijeva na mesto guvernera značajne regije, sa velikom koncentracijom stanovništva kom je ruski jezik maternji, postavili osobu koja se boji da se vrati kući kako bi se suočio sa krivičnim optužbama.
Potom se osvrće na mogućnosti regiona:
„Da li je (ovo imenovanje) način da se Sakašviliju da moć ’gumenog pečata‘, kakvu je imao u Gruziji? Hoće li imati ovlašćenja da sprovodi napade na sedište opozicije ili da preuzme opozicione televizijske i radio stanice, što su bile njegove metode suzbijanja drugačijeg mišljenja u Gruziji?“
„Hoće li oni prihvatiti njegovu upotrebu hapšenja, mučenja, konfiskovanja privatne imovine i čak ubistava kako bi izgradili onakvu autoritarnu državu, kakvu je on napravio od Gruzije?“
„I najvažnije, da li Ukrajina želi da regijom koja ima brojnu ruskojezičnu manjinu upravlja čovek koji je toliko često izražavao mržnju prema predsedniku Putinu i Ruskoj Federaciji?“
Ako se Sakašvili zaista odrekao državljanstva Gruzije, Tbilisi možda ima razloga da slavi ovu tužnu grešku, ali hoće li razloga za slavlje imati i Ukrajinci je sasvim drugo pitanje, zaključuje autor teksta objavljenog u „Nešnel interest“.
