Za Redžepa Tajipa Erdogana i njegovu Partiju pravde i razvoja najozbiljniji protivnik na sutrašnjim parlamentarnim izborima nisu opozicione Republikanska narodna partija i Partija nacionalističkog pokreta, već procenti i brojevi.
Naime, Erdogan želi da osvoji 367 od 550 poslaničkih mesta, jer mu je ova dvotrećinska većina potrebna za promenu Ustava i pretvaranje državnog uređenja iz parlamentarnog u predsednički sistem vladavine. Erdogan se odlučuje na ovakav korak jer smatra da aktuelni turski parlamentarni sistem nema efekta i da je promena potrebna radi razvoja Turske u svetsku silu.
Kolika će biti pobeda
Najveće pitanje je hoće li Erdoganova stranka uspeti u ovoj nameri, a ne hoće li pobediti na izborima, jer je to gotovo izvesno. Takođe, pitanje je i da li će prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) preći cenzus od 10 odsto glasova koliko je potrebno da bi ušla u turski parlament. Ako HDP u ovome ne uspe, njihovi glasovi će se „preliti“ Erdoganu.
Tokom jučerašnjeg mitinga ove partije na jugoistoku Turske u eksplozijama su poginule najmanje dve osobe, a više od 100 je ranjeno. Posle eksplozija, miting je otkazan, a Erdogan je ocenio da je u pitanju „provokacija“ koja ima za cilj ugrožavanje mira uoči parlamentarnih izbora.
Ko je Fetulah Gulen
Pod uslovom da se ovakvi incidenti ne ponove i neomasove, Redžep Tajip Erdogan ima i jednog protivnika koji neće direktno učestvovati na izborima, ali se smatra najopasnijim Erdoganovima protivnikom, koji predvodi jednu vrstu paralelnih struktura u Turskoj. Reč je Fetulahu Gulenu, muslimanskom svešteniku i ideologu.
Muhamed Fetulah Gulen je vođa pokreta Hizmet, što na turskom znači služba, služenje drugima. Pokret postoji oko 50 godina i ima milione simpatizera, ne samo u Turskoj, već i širom sveta. Vrednost kapitala koji ovaj pokret poseduje procenjuje se na oko 20. milijardi dolara (najveći turski dnevni list „Zaman“, TV stanica, banke). Gulen danas ima 74 godine i već 25 godina živi u Pensilvaniji (SAD).
Prema nekim izvorima, ova tajnovita organizacija kojom rukovodi Gulen, širom Evrope, Afrike i centralne Azije vrbuje perspektivne dečake iz siromašnih porodica, i školuje ih u sopstvenoj mreži privatnih osnovnih i srednjih škola i fakulteta po celom svetu.
Ove škole ne postoje u Rusiji i Nemačkoj. Cilj Gulenovih škola, prema istim izvorima, je da obrazovanjem, prožetim vrednostima islama, formira tursku elitu.
Hizmet „blizak“ CIA
Neki od dobrih poznavaoca turskih prilika kažu za Sputnjik da je ovaj Gulenov pokret „imao prste“ u gotovo svim prevratima i pučevima u Turskoj, počevši od 1961, 1970 i 1981. godine, pa i u antivladinim demonstracijama od pre pre dve godine. Izvor Sputnjika, a to pišu i neki hroničari turske političke scene, kaže da Gulen i pokret Hizmet imaju — da ne upotrebimo neki jači izraz — bliske veze sa CIA.
„Erdogan je u pravu kada kaže da je nagli uspon Turske zasmetao njenim neprijateljima. Upravo zbog toga ima osnova da se pokušaj diskreditacije Vlade AK partije s pravom može nazvati ‘hizmetom’ (služenjem) neprijateljima Turske. Američka administracija ne krije da je nezadovoljna turskom politikom…“, napisao je prošle godine Osmen Softić u svom komentaru na internet-portalu Al Džazira Balkan.
Softić na istom mestu pominje i postojanje dokumentovanih podataka koji pokazuju da je mreža Gulenovih škola tokom devedesetih poslužila kao pokriće za 130 operativaca CIA-e u Uzbekistanu i Kirgistanu, koji su kao nastavnici engleskog jezika špijunirali za američku Vladu.
Umereni islam koji prija Zapadu
Glavno obeležje Guklena je umereni islam i turski nacionalizam koji prija ušima Zapada, gde ga proglašavaju za jednog od najpoznatijih svetskih islamskih ličnosti.
Inače, Erdogan i Gulen su sarađivali do pre dve godine, pa je tako Erdogan i zbog podrške Hizmeta imao dobre rezultate na izborima, ali je i Hizmet za to vreme dodatno ojačao. Za sve to vreme Gulen nije dolazio u Tursku iz Pensilvanije.
Gulenov pokret bio je glavna podrška Erdoganovoj Stranci pravde i razvoja kada je prvi put došla na vlast 2002. godine. Do otvorenog sukoba između Erdogana i Gulena došlo je pre dve godine kad je u policijskoj akciji privedeno nekoliko desetina ključnih Erdoganovih poslovnih i političkih saveznika zbog optužbi za korupciju. Erdogan je za tu istragu krivio Gulena i njegove pristalice u vojsci i policiji, koje su, dok su sarađivali, pomogle Erdoganu u obračunu sa sekularnim strukturama u policiji i pravosuđu.
Erdogan je Gulenu posle toga često poručivao da prestane da se meša u politiku države, a krajem prošle godine Turska je izdala nalog za Gulenovo hapšenje. Gulen je negirao sve ove navode, a nedavno je izjavio da je pritisak na njegov pokret danas mnogo veći nego u eri vojne hunte u Turskoj.
Koliko je naroda dovoljno
Na jednom od predizbornih mitinga Partije pravde i razvoja bio je postavljen poster Erdogana i turskog premijera Ahmeta Davutoglua na 4.709 kvadratnih metara. Kako tumače neki hroničari tamošnjih prilika, da bi pokazali da ih ne brinu zahladneli odnosi sa Zapadom i SAD, na posteru je stajao natpis: „Nama je narod dovoljan“.
Gulenov pokret je i dalje jak, ali dobri poznavaoci turske političke scene kažu da on nema dovoljnu podršku u narodu, jer oni koji nisu za Erdogana podržavaju partije opozicije. Isti izvori tvrde da je posle pomenute korupcionaške afere Erdogan u jednom trenutku bio zbunjen, ali da je odmah nakon toga krenuo u kontraofanzivu, pa Gulenov pokret trenutno nema onu jačinu koju je imao do pre nekoliko godina.