Izgradnja gasovoda „Turski tok“, kojim će ruski gas biti dopreman do Turske, počeće krajem juna, potvrdio je zvaničnik „Gasproma“ na svetskoj konferenciji o gasu u Parizu.
„Sporazum koji je u maju zaključen s italijanskom građevinskom kompanijom ‘Saipem’ omogućiće da radovi na prvoj od četiri sekcije gasovoda ‘Turski tok’ počnu do kraja juna“, precizirao je predstavnik „Gasproma“.
Očekuje se da će snabdevanje potrošača ovim energentom početi u decembru 2016. godine.
Istovremeno, premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji boravi u zvaničnoj poseti Vašingtonu, izjavio je u sredu da je sa savetnicom predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, kao i s američkim ekspertima za gas, razgovarao o neophodnosti da Srbija diversifikuje izvore snabdevanja gasom. Pored mogućnosti snabdevanja Srbije gasom iz Azerbejdžana, bilo je reči i o ideji o dopremanju gasa s Krka.
Gas sa Krka preskup za Srbiju
Ideja o izgradnji gasnog terminala na Krku nastala je još u vreme bivše Jugoslavije, ali nikada nije realizovana, jer je procenjeno da je reč o preskupom projektu. Priča o gasu s Krka aktuelizovana je usled odustajanja od „Južnog toka“, ali je ona i dalje prilično nerealna, smatra sagovornica Sputnjika, ekonomska analitičarka Jelica Putniković.
„To je priča koju Hrvati, pre svega hrvatski političari, pokušavaju da istaknu, naravno, uz podršku SAD koje su im obećale da će im finansijski pomoći da izgrade taj terminal. Hrvatska je i kod Brisela aplicirala za određenu sumu, ali to je sve tek u sferi projektovanja, odnosno pričanja o tome šta bi mogao da bude jedan od izvora novih gasnih pravaca za Evropu“, objašnjava Jelica Putniković.
Prema njenim rečima, priča o gasu koji bi iz SAD dolazio do terminala u Evropi nerealna je pre svega zbog činjenice da bi cena tog energenta, s obzirom na to da treba „preploviti okean“, bila mnogo veća od cene gasa koji se trenutno prodaje u Evropi.
„Nema gasovoda koji idu od nalazišta gasnih škriljaca u SAD do njihove najbliže obale. Tamo nema luka u kojima postoje terminali gde bi se taj gas iz gasnog stanja pretvorio u tečno. Dakle, trebalo bi izgraditi tankere koji će stići do Krka, tako da je sve to samo u fazi pričanja, ljudi jednostavno razmišljaju o tome šta bi bilo dobro da se učini“, napominje Jelica Putniković.
Pored toga, čak i da se izgradi gasni terminal na Krku, reč je o, kako objašnjava Putnikovićeva, svega četiri do pet milijardi metara gasa, što nije dovoljna količina koja bi mogla da nadoknadi gas koji u Evropu stiže preko Ukrajine.
„Ne bi, naravno, bilo loše da Hrvatska ima jedan takav privredni objekat, jer bi joj to donelo određenu zaradu. Ipak, trebalo bi i od Krka izgraditi gasovod koji će ići tlom Hrvatske, pa da stigne i do Srbije. A kada govorimo o Srbiji, ona jednostavno nema novac, čak ni za ovaj krak gasovoda iz Dimitrovgrada, o kojem se priča duže od dvadeset godina, tako da teško da ćemo moći da gradimo gasovod prema Hrvatskoj“, uverena je Jelica Putniković.
Ona naglašava da je priča o gasu s Krka inspirisana političkim interesima SAD, kojima je stalo da ubede Srbiju i balkanske zemlje da ne treba da se oslanjaju na ruski gas.
„Izuzev tih poruka, niko od tih političara koji savetuju Srbiju, Bugarsku i druge balkanske zemlje, ne kaže šta ćemo raditi 2018, 2019. ili 2020. godine, kada gas iz Ukrajine prestane da stiže, i da li ćemo imati mogućnost da se zaista snabdemo gasom, da zimi jednostavno imamo dovoljno tog energenta“, upozorava Jelica Putniković.
Ni gas iz Azerbejdžana nije dovoljan
Sagovornica Sputnjika nije previše optimistična ni u vezi s gasom iz Azerbejdžana jer je, kako objašnjava, reč o količinama energenta koje nisu dovoljne da zadovolje potrebe potrošača u balkanskim zemljama.
„Azerbejdžanski gas je svakako nešto što je u perspektivi, namenjeno i potrošačima u Evropi i na Balkanu. Međutim, količine o kojima se sada priča, kao i sami gasovodi 'TANAP' i 'TAP' koji treba da vode taj gas do potrošača u Turskoj i dalje u Evropi, već su raspoređene, tako da tu nema dovoljno gasa za Srbiju“, ističe Putnikovićeva, dodajući da su se i nedavni razgovori premijera Srbije Aleksandra Vučića s azerbejdžanskim političarima i predstavnicima energetskog sektora odnosili prevashodno na povećanja gasnih kapaciteta za potrebe srpske industrije.
„Govorilo se o nekoj trećini kapaciteta, odnosno trećini ukupne količine gasa koju troši Srbija. Međutim, nije rečeno ko će finansirati gasovod, jer kada ‘TAP’ od Turske krene preko Grčke u Albaniju i dalje za Italiju mi nemamo vezu sa njim, nemamo izgrađen ni taj gasovod iz Dimitrovgrada preko kog bismo mogli da dobijemo nešto gasa preko kraka gasovoda koji će od ‘TAP’ u Grčkoj ići preko Bugarske“, objašnjava Jelica Putniković.
Iz svega navedenog jasno je da alternativna rešenja koja Zapad, a pre svega Vašington, predlaže Srbiji i drugim balkanskim zemljama kada je o snabdevanju gasom reč, nisu adekvatna zamena za ruski gas, jer je reč o količinama nedovoljnim da zadovolje realne potrebe potrošača, ali i o projektima preskupim za male balkanske zemlje koje, uz to, nemaju garancije Zapada da će im pomoći u njihovom finansiranju.
