Miler je takođe, govoreći o Ukrajini, rekao da ukupna dugovanja te zemlje za ruski gas iznose 29 milijardi 477 miliona dolara, od čega je 2 milijarde 600 miliona dug za 2013⁄14, 200 miliona dolara dug za isporuke gasa na jugoistok Ukrajine od strane „Gasproma“, koje Ukrajina ne plaća. Ostala suma je kazna na ime „uzmi ili plati“.
Miler je na konferenciji „Energetski sektor Evrope: buduća struktura i mesto na svetskom tržištu“ u Beogradu istakao da obim isporuka gasa u Evropu od strane „Gasproma“ za 2015 pokazuju pozitivnu dinamiku u poređenju sa 2014, posebno u aprilu i maju. U maju, kako je precizirao, to povećanje iznosilo je, u odnosu na isti mesec prošle godine, pet odsto. To, istakao je Miler, znači da prognoziramo povećanje ukupnog obima isporuka ruskog gasa Evropi, kao i udela ruskog gasa u isporukama Evropi.
„Ako pogledamo retrospektivu poslednjih 15 godina, udeo uvoza ruskog gasa u Evropu je porastao za 17 odsto i možemo sa sigurnošću da pretpostavimo da će u narednih 15 godina biti isto“, naveo je šef „Gasproma“.
Među faktorima koji utiču na evropsko tržište gasa on je izdvojio pad eksploatacije gasa u samoj Evropi. Po proceni „Gasproma“ pad obima eksploatacije evropskog gasa iznosiće 80 milijardi kubnih metara gasa, rekao je Miler i dodao da će u narednih 15 godina faktor opadajuće eksploatacije biti dominantan.
Prema rečima Milera, tečni gas je izgubio bitku na evropskom tržištu i ova vrsta energenta neće igrati neku značajniju ulogu u narednim decenijama.
Miler je naglasio da će istovremeno, prema prognozama, u narednih 15 godina apsolutni obim potrošnje gasa rasti.
Pritom, dodao je šef „Gasproma“, na tendencije rasta izvoza ruskog gasa neće imati nikavog uticaja to da li će u EU potrošnja biti u usponu, ostati na istom nivou ili će padati.
„Naše isporuke gasa će samo porasti, kao i njihov udeo. Bez obzira na to šta će se dešavati sa evropskim tržištem, apsolutno je jasno da će biti potrebne dodatne isporuke ruskog gasa“, rekao je Miler.
Analizirajući gasno-transportne sisteme, on je pomenuo projekat „Istočni luk“ (Eastring) za koji je rekao da nema ekonomske opravdanosti jer potencijalni učesnici tog projekta ni sa kim nisu vodili pregovore, pa se postavlja pitanje odakle će se pojaviti gas u tom gasovodu.
Kada je reč o Transjadranskom gasovodu (TAP) tu je situacija sa osiguranjem resursa nešto bolja, ali ako pogledamo rokove videćemo da se pre četiri godine pričalo da će TAP početi da radi 2017. a danas čujemo da će isporuke početi 2021. i svake godine se dodaje, naveo je Miler i naglasio da želi uspeha svim gasnotransportnim projektima ali da oni nisu konkurencija ruskim jer se oni grade strogo u skladu sa raspoloživim kapacitetima.
Miler se osvrnuo i na situaciju sa Ukrajinom, podsetivši da su krajem prošle godine završeni trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i EU o ukrajinskim dugovanjima za gas.
On je precizirao da „Gasprom“ potražuje kazne na ime „uzmi ili ostavi“ od osam milijardi 197 miliona dolara i da će odgovarajući zahtev biti upućen u Istanbulsku arbitražu.
„Ukupna suma duga Ukrajine do danas je 29 milijardi 477 miliona dolara, od čega je dve milijarde 600 miliona dug za 2013⁄14, 200 miliona dolara za isporuke gasa na jugoistok Ukrajine od strane ’Gasproma‘, koji Ukrajina ne plaća. Ostala suma je kazna na ime ’uzmi ili plati‘“, rekao je on.
Bajatović: Američki gas ne može da konkuriše ruskom
Govoreći o energetskoj bezbednosti jugoistočne Evrope, direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović je istakao da količine gasa iz Azerbejdžana nisu dovoljne kako bi se snabdele sve zemlje bivše Jugoslavije.
„Cela jugoistočna Evropa nema odakle da se snabdeva gasom. Ako govorimo o gasovodu TAP iz Azerbejdžana, iz njega gasa za jugoistočnu Evropu — nema. Od ukupnih 16 milijardi kubnih metara gasa, šest milijarde ostaje Turskoj, 10 su pokupovali ostali, a zemlje poput Srbije, BiH, Republike Srpske, Hrvatske i druge ne mogu da računaju na gas iz pravca Azerbejdžana ni na duži rok, niti tih količina gasa tamo ima“, rekao je on.
Bajatović smatra da američki gas iz škriljaca ne može da konkuriše ruskom prirodnom gasu imajući u vidu da je ta tehnologija dobijanja gasa daleko skuplja.
„Cena nafte trebalo bi da bude od 85 do 90 dolara za barel da bi sama eksploatacija uljnih škriljaca bila isplativa, uključujući i ostale troškove. Kao što možemo da vidimo — ta tehnologija ne radi, naročito ako u narednih 7—10 godina cena nafte bude stabilna“, istakao je Bajatović.
On je naglasio da tehnologija dobijanja gasa iz škriljaca treba da bude 33 odsto jeftinija od prirodnog gasa kako bi se Srbiji isplatilo da to radi na dugačke staze.
„Sudeći po postojećoj tehnologiji, ovo ne da je 33 posto jeftinije, nego je preko 50 posto skuplje ne računajući na tehničke potrebe da se taj gas preveze“, zaključio je Bajatović.
Pored toga rešavanje energetske bezbednosti jugoistočne Evrope ne treba da se politizuje jer „nije fer da se ovaj deo Evrope ostavi bez snabdevanja gasom samo zato što postoje administrativne prepreke koje su, u stvari, deo političke utakmice između Evropske unije, SAD i Rusije“.
Bajatović je dodao da su zemlje jugoistočne Evrope — zemlje u tranziciji i teže ka Evropskoj uniji i da bi trebalo da imaju svoju energetsku šansu.
