00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Đurić: Povratak imovine uslov za masovniji povratak na KiM

© Foto : Kancelarija za Kosovo i MetohijuMarko Đurić, direktor Kancelarije za KiM
Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM - Sputnik Srbija
Pratite nas
Priština ne podstiče povratak raseljenih, smatra direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. On veruje da će se stupanjem na funkciju srpskih sudija i povratkom uzurpirane i uništene imovine stvoriti uslovi za masovniji povratak.

Đurić je, na okruglom stolu povodom završetka projekta „Podrška sprovođenju strategija za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike — pravna pomoć“, kazao da se radi o projektu koji se završava posle dve i po godine, koji je finansiran iz pretpristupnih fondova EU, a u okviru kojeg je pružena pravna pomoć u 5.587 predmeta, od kojih je do kraja zatvoreno 1.856, a i dalje otvoreno 3.731.

Ljubomir Marić - Sputnik Srbija
Marić: Formiranje ZSO ključno za opstanak Srba na KiM

On smatra da je bitno da se ovaj projekat i dalje finansira kako bi se pomoglo raseljenima sa Kosova i Metohije, pošto se 90 odsto predmeta kojima se bavio projekat odnosi na njih.

Prema njegovim rečima, interno raseljenim licima je pre svega pružana pravna pomoć u predmetima za nadoknadu uništene ili protivpravno uzurpirane imovine, ali i zbog neisplaćenih nadoknada za rad u preduzećima na Kosovu i Metohiji.

„Broj predmeta na kojima se radilo, zahvaljujući donaciji EU, i broj ljudi kojima je pružena pravna pomoć je ogroman i time možemo biti zadovoljni. Međutim, veoma mali broj interno raseljenih lica pred kosovskim pravosuđem je našao lek i pravdu“, konstatovao je Đurić.

Most u Kosovskoj Mitrovici - Sputnik Srbija
Povratak oko 700 raseljenih na Kosmet

On je istakao da su interno raseljeni sa Kosova i Metohije prijavili da je potpuno uništeno više od 34.000 stambenih objekata, te da nisu uspeli da ostvare kompenzaciju, dodajući da se na Kosovu nastavlja nekažnjeno uništavanje imovine, sprečava povratak i da se ilegalnim postupcima opstruira povratak i legalizuje uzurpacija imovine.

Međunarodna zajednica, kako je podvukao Đurić, ne sme da dozvoli nesmetanu legalizaciju otete imovine i da se raseljeni teraju da se integrišu u život u centralnoj Srbiji.

On je naglasio da će Srbija biti saveznik međunarodnoj zajednici i institucijama samouprave u Prištini, od kojih očekuje veliki angažman u narednom periodu na uspostavljanju multikulturalnosti, tolerancije i inkluzije na Kosovu i Metohiji.

Grupa stručnjaka za međunarodno pravo, sa bivšim ombudsmanom Marekom Novickim na čelu, od 2006. godine se bavi tužbama kosovskih Srba, Roma i Albanaca protiv misije Ujedinjenih nacija. Smatraju je odgovornom zato što nije zaštitila članove njihovih porodica koji su nestali ili ubijeni u pogromima OVK. - Sputnik Srbija
Nikolićeva platforma za KiM poslednja nada

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport ukazao je da je EU sa 2,3 miliona evra finansirala ovaj projekat kako bi pomogla u rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica kroz pružanje besplatne pravne pomoći.

Pravni tim, kako je konstatovao, uspešno je vodio slučajeve pred svim sudovima na Kosovu, te je samo tokom ovog projekta rešeno više od 1.800 predmeta.

Ako se saberu svi predmeti od 2008. godine EU je pomogla u rešavanju, kako je dodao, više od 2.400 pravnih slučajeva.

Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić ukazao je da je od juna 1999. godine sa Kosova u centralnu Srbiju došlo 210.000 ljudi, navodeći podatak da od 42.000 Srba, koliko je nekada živelo u Prištini, danas ih ima svega 26, u Prizrenu oko 20, a u Peći, Uroševcu, Đakovici i Vučitrnu nema nijednog povratnika.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala