Obradović je u izjavi za Tanjug podsetio da je početkom prošle sedmice Srbija dobila odluku Žalbenog veća od 22. maja, kojom je naložen povratak Vojislava Šešelja u pritvor u Hagu, ali ne i nalog za hapšenje.
Tim povodom je kontaktirao sa Sekretarijatom tribunala od kojeg je, kako je naveo, dobio odgovor da je „dipozitiv te odluke dovoljan u ovom slučaju“, odnosno da nalog za hapšenje nije potreban.
„Nakon toga je Ministarstvo pravde dostavilo odluku Žalbenog veća Višem sudu u Beogradu i postupajući sudija me je juče pitao gde je nalog za hapšenje, koji u ovom slučaju neophodan za pokretanje postupka po našem Zakonu o saradnji sa Tribunalom“, ukazao je Obradović.
Prema njegovim rečima, ovde je nastao formalni problem.
„Zatražiću od veća koje je donelo odluku o povratku optuženog u Hag da ovo pitanje razjasni i iznese svoj stav. Tražiću da budem saslušan zajedno sa predstavnikom Sekretarijata tribunala kako bi veće moglo da ima sve okolnosti kako odluke koja je doneta tako i postupka koji treba da se sprovede u Beogradu“, rekao je Obradović.
Postupak po ovom pitanju je hitne prirode, tako da Obradović očekuje da ta rasprava bude zakazana vrlo brzo — u roku od desetak dana.
Za to vreme će, kako je Obradović rekao, Šešelj ostati na slobodi pod uslovima koje mu je odredilo pretresno veće, osim ako ne odluči da izmeni svoju odluku i da se dobrovoljno vrati u pritvor Haškog tribunala.
Obradović je napomenuo da ne može da govori o sadržini podneska, jer je on poverljiv uz napomenu da „uverava javnost da će naša zemlja dosledno poštovati svoje međunarodne obaveze, ali isto tako i postupati sa domaćim zakonodavstvom“.
Šešelj je pušten na privremenu slobodu u novembru prošle godine nakon 12 godina provedenih u pritvoru. Na insistiranje glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, Žalbeno veće je naložilo Vladi Srbije da ga uhapsi do 26. maja ili u što kraćem roku nakon toga.
Šešelj ne želi dobrovoljno da se vraća u Haški pritvor, u koji je 2003. godine dobrovoljno otišao i još uvek čeka prvostepenu presudu.