Kako navodi list, oni su u zajedničkom mišljenju ocenili preuranjenom odluku Žalbenog veća Haškog tribunala da se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj do 26. maja ili čim bude izvodljivo posle tog datuma, prebaci iz Srbije i stavi pod nadzor službenih lica Holandije.
U zajedničkom stavu, koji prenosi „Politika“, Tuzmukhamedova i Afanđea navodi se da Žalbeno veće nije bilo upućeno u poverljive informacije o Šešeljevom teškom zdravstvenom stanju.
Zbog toga bi, tvrde oni, bilo razumnije tumačenje prema kojem je Žalbeno veće Pretresnom veću ostavilo potreban manevarski prostor kako bi ono izvršilo svoju pravosudnu funkciju, koja obuhvata sagledavanje svih faktora relevantnih za povlačenje privremenog puštanja na slobodu.
„Osim toga, Pretresno veće, prema odluci većine članova Žalbenog veća, tek treba da izvrši procenu mogućeg daljeg privremenog Šešeljevog puštanja na slobodu, a da pritom razmotri nove informacije o Šešeljevom zdravstvenom stanju. Imajući u vidu konkretne i specifične okolnosti ovog predmeta, tumačenje, kojim je Pretresnom veću oduzeto diskreciono ovlašćenje u sprovođenju naloga Žalbenog veća, moglo bi se krajnje nepovoljno odraziti na prava optuženog“, navodi se u zajedničkom mišljenju Tuzmukhamedova i Afanđea.
Zaključak dvojice sudija je da je, uprkos nalogu Žalbenog veća da se Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu smesta povuče, Pretresno veće samo postupilo na razuman način kada je nalog Žalbenog veća protumačilo u interesu efikasnosti i pravde, pa stoga smatraju da je odluka većine članova Žalbenog veća preuranjena i neopravdana, prenela je „Politika“.
Nalog Žalbenog veća nisu potpisala dvojica od pet sudija — Tuzmukhamedov i Afanđe.
