On je u intervjuu za tv kanal Rusija 24 podsetio da je američki predsednik Barak Obama pominjao referendum na Kosovu, dodavši da „nikakvog referenduma nije bilo“ i da je „više puta primećivao da Obami neko piše netačne govore“.
UN, napominje Lavrov, nikada nije priznala nezavisnost Kosova zato što u toj organizaciji postoji ravnoteža snaga koje se zalažu za poštovanje međunarodnog prava.
„Poslednja odluka UN o Kosovu je rezolucija 1244 SB UN koja potvrđuje teritorijalni integritet Srbije“, istakao je ruski ministar.
Komentarišući kritike koje se upućuju SB UN za neefikasnost, kao i predloge da se ukine pravo veta i uvedu nove članice u Savet bezbednosti, Lavrov je istakao da „svejedno ne postoji ništa bolje od UN“ te da Povelju UN praktično niko ne dovodi u sumnju.
„U UN je moguće postići dogovor o svim pitanjima, a najvažnije je da se oni potom poštuju. Ne može se raditi po principu ‘može mi se’. Sećate se kad se raspadala Jugoslavija, EU je dugo razmišljala šta da radi, a Nemačka je ne čekajući partnere iz Unije, jednostrano priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Posle nekoliko nedelja svi su počeli to da prihvataju kao svršeni čin. Tada su naši zapadni partneri saopštili svoju odluku i govorili da je najvažnije osigurati poštovanje principa samoopredeljenja naroda bivše Jugoslavije i da zato Zapad priznaje sve što se desilo. Veoma brzo Srbi u Hrvatskoj i Bosni počeli su da govore o svom samoopredeljenju, ali njima su rekli: ‘Ne, posle priznanja svih republika bivše Jugoslavije sada nam je glavni princip poštovanja teritorijalnog integriteta’. Znate kako su se završile težnje Srba — u Hrvatskoj, praktično, nisu ostali posle vojne operacije koja je tamo sprovedena, a na čije se iskustvo pozivaju radikali u Ukrajini, kako kažu, ‘razmišljajući o povratku Krima’“, naveo je Lavrov.
Kad je reč o sudbini Srba u Bosni, prema rečima ruskog ministra, zahvaljujući Dejtonskom sporazumu formirana je država koja sada kako-tako funkcioniše.
„Zalažemo se za njeno očuvanje, ali na temelju poštovanja prava svih naroda: Srba, Hrvata i, naravno, bosanskih Muslimana. Srbima je uskraćeno pravo na samoopredeljenje zato što je Zapadu tada bio važniji teritorijalni integritet. Uskoro su u samoj Srbiji, na Kosovu, Albanci počeli da traže nezavisnost i Zapad ju je uspešno realizovao — vodio ih je ka nezavisnosti i priznao njeno jednostrano proglašenje, pozivajući se, ne na princip poštovanja teritorijalnog integriteta, već na princip poštovanja naroda na samoopredeljenje. Ne može tako unedogled“, upozorio je Lavrov.
Kako je istakao, UN nije okamenjena struktura, ona se menja i tokom godina njenog postojanja formirano je mnogo organa, a neki su ukinuti. Najoštriju diskusiju izaziva reforma SB UN, kritikuju veto, kao i to što je Savet bezbednosti mali po sastavu i zovu ga „klub izabranih“ koji, kako tvrde, održava svoje sednice i donosi odluke netransparentno.
„O svim tim aspektima se može diskutovati i mi to činimo“, rekao je Lavrov i dodao da je stav Rusije jednostavan — proces jačanja temelja multipolarnosti i formiranja novih centara moći treba da se odrazi na sastav tog organa.
Po njegovom mišljenju, glavni nedostatak SB UN je nedovoljna zastupljenost vodećih regiona i zemalja u razvoju. U tom kontekstu on je pomenuo Indiju i Brazil. On je dodao da je veoma važno raditi na tome da se poboljša i zastupljenost afričkog kontinenta u SB UN.
„Postoje još i pritužbe Nemačke i Japana. Smatram da je Nemačka potpuno dostojan kandidat kao vodeća evropska zemlja“, rekao je Lavrov i dodao da je takođe važno razumeti opšti kontekst jer „ne može biti odluke o reforme SB UN koju će većina nametnuti manjini. Zato treba tražiti kompromis“, zaključio je ruski ministar.
„Prilikom sprovođenja bilo kakve reforme, bio to Savet bezbednosti ili drugi organi UN, ne može se ignorisati činjenica kao što je potreba da se poštuje odredba Povelje koja se tiče neprikosnovenosti rezultata Drugog svetskog rata“, istakao je Lavrov.
