Knjižara u koju su rado i redovno svraćali nobelovac Ivo Andrić, legendarni Branko Ćopić, Branislav Petronijević i mnoga druga poznata imena naše književnosti prinuđena je da prestane sa radom zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.
„Ovo je knjižara u koju je dolazilo najviše pisaca, naravno Danilo Kiš, po kome je i dobila ime, ali je redovno svraćao i Ivo Andrić da popije kafu“, kaže generalni direktor „Prosvete“ Dragan Milenković o značaju ovog kultnog mesta.
On dodaje da je knjižara osnova naše kulture i da bez nje više ništa ne bi bilo isto.
„To je kao kada biste skinuli jednu boju sa zastave ili vez sa naše narodne nošnje“, ističe Milenković.
Generalni direktor „Prosvete“ je rekao da je „Prosveta“ jedan od giganata izdavaštva ne samo u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji, nego i u Evropi. Izdala je preko 30.000 naslova za 70 godina postojanja, dok samo knjižara „Kiš“ mesečno donosi od 25 do 30 odsto ukupnog prihoda „Prosvete“.
Prema njegovim rečima, gašenje ove knjižare predstavljalo bi veliki gubitak za srpsko izdavaštvo uopšte.
Koordinator Mreže za restituciju u Srbiji Mile Antić naglašava da alternativa ipak postoji.
Od najavljenih protesta građana protiv zatvaranja knjižare se, kako kaže direktor Milenković, odustalo zarad višeg cilja — da se mirnim putem reši pitanje jedne institucije za kulturu.„Ostaje nerešeno pitanje nekoliko desetina hiljada kvadratnih metara državnog prostora koji se nalazi u neposrednoj blizini ove knjižare, a koji je uzurpiran od strane nekolicine tajkuna. Taj prostor treba, pre svega, vratiti u državne ruke i u deliću tog prostora će se svakako pronaći i odgovarajuće mesto za novu knjižaru“, zaključio je Antić.
Hoće li se „Prosveta“ i Beograđani izboriti za opstanak ove knjižare i kakav će rasplet imati čitava priča saznaćemo u danima koji dolaze.
