Površina zemljišta koja se koristi za proizvodnju maka, od kojeg se dobija opijum, a od njega heroin, dostigla je rekordnih 224.000 hektara prošle godine (otprilike deseti deo površine Vojvodine).
„Proizvodnja droge u Avganistanu je veliki problem za Aziju, s obzirom na povećanje od 50 puta od 7. oktobra 2001. godine, kada su SAD započele operaciju ’Večna sloboda‘“, rekao je Ivanov.
Prema Ivanovu, vodeći svetski stručnjaci su složni u proceni da će proizvodnja droge u zemlji i dalje da raste, osim ako međunarodna zajednica ne preduzme aktivne korake.
Na Avganistan otpada oko 90 odsto proizvodnje droge u svetu. Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) procenjuje da se u 2014. nivo proizvodnje droge popeo za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Tačnije, od kako su NATO snage došle u Avganistan, situacija sa proizvodnjom i prodajom droge se drastično pogoršala. Vojska zapadnih saveznika nije stavila borbu protiv trgovine drogom na prioritetno mesto, sa obzirom da bi to bio dodatni problem za njihovu bezbednost.
Čuveni iranski politikolog i stručnjak za regionalna pitanja Pirmohamad Molazehi kaže za Sputnjik da je vojna invazija NATO snaga usmerena na borbu protiv Talibana zaista promenila stanje u Avganistanu, ali ne na bolje:
„Talibani koji se i dalje nalaze na vlasti praktično zarađuju novac samo od proizvodnje i prodaje narkotika. Danas je dodatni problem i to što avganistanski poljoprivrednici nemaju nikakvu alternativu i ne mogu da gaje neke druge kulture od čega bi realno mogli da zarade i prežive“, kaže Molazehi.
Da se problem prodaje droge vrlo lako preliva na susedne zemlje i predstavlja veliki problem za čitav region ilustruje i činjenica da je prošle godine u borbama sa dilerima droge poginulo 3.000 iranskih graničara. Teheran je zato više nego zainteresovan za rešavanje ovog problema. Kao moguće rešenje situacije u Avganistanu, Vlada Irana vidi u dodatnom investiranju u poljoprivredu Avganistana.
Države koje su zaista zainteresovane za rešenje ovog gorućeg problema mogle bi da omoguće povoljne kredite i time stvore uslove za proizvodnju nekih drugih poljoprivednih kultura. Iran sada aktivno radi na tome i u redovnom je kontaktu sa Vladom Avganistana, ali je ovaj projekat nemoguće brzo realizovati. Osim toga Vlada Avganistana nije toliko ni politički ni ekonomski jaka da bi mogla sve samostalno da sprovede u delo.
„U ovakvoj situaciji ključnu ulogu u obnavljanju ekonomije Avganistana može da odigra Šangajska organizacija za saradnju, a njen potencijal trebalo bi iskoristiti u borbi protiv terorizma i trgovine drogom u toj zemlji“, izjavio je u intervjuu za Sputnjih bivši ministar za borbu protiv narkotika Avganistana, general Hodajdad.
„Kao što je poznato, SAD i NATO su potrošili 7,8 milijardi dolara na borbu protiv uzgajanja maka i trgovine narkoticima u Avganistanu, ali proizvodnja nije smanjena, već je, naprotiv povećana“, naveo je on.
On je uveren da je učešće Avganistana na samitu šefova država organizacije ŠOS u ruskom gradu Ufi prilika da se uspostavi konstruktivni dijalog sa svim susedima Avganistana i to ne samo u oblasti ekonomije, već najpre u borbi protiv terorizma i trgovine drogom.
