„Jedna od nepovoljnih stvari u NATO-u je kompleksnost procesa donošenja odluka, zbog toga što Alijansa ima 28 zemalja-članica koje uvek treba da postignu konsenzus. Čisto sa tehničke tačke gledišta, da zauzme baltičke zemlje, ako se uzme u obzir njihova teritorija i raspoložive snage, Rusiji je potrebno nekoliko dana. Pitanje je kako na Rusiju deluje element zastrašivanja koji predviđa peta tačka ustava Alijanse (o međusobnim odnosima), kao i nuklearni element“, rekao je vojni zvaničnik, govoreći u Pragu na republičkoj konferenciji za bezbednost.
Da bi mogao odreagovati na pokušaj Rusije da zauzme Baltik, NATO-u bi trebatlo mnogo vremena, smatra general. Donošenje neophodnih mera na nivou država i organa NATO-a uzeće mnogo više vremena od raspoređivanja snaga za brzo reagovanje Alijanse, za koje će trebati maksimalno dva dana, rekao je general. Zato je, po njegovom mišljenju, potrebno sinhronizovati brzinu političkog i vojnog procesa. Sa svoje strane Rusija, smatra Pavel, može da reaguje veoma brzo, u roku od nekoliko sati.
General je uporedio potencijalnu pretnju Rusije sa opasnošću koja dolazi od Islamske države, pritom, naveo je on, u oba slučaja mere koje preduzima Alijansa su „užasno nedovoljne“. On je takođe naveo i nedostatke u razmeni obaveštajnih informacija unutar NATO-a, jer Alijansa nema sopstvenu odgovarajuću mrežu i sistem i mora da se oslanja na specijalne službe pojedinačnih država.
General armije Petar Pavel do kraja aprila ove godine zauzimao je funkciju načelnika generalštaba češke armije, dok će početkom jula zameniti danskog generala Knuta Bartelsa na mestu predsednika Vojnog komiteta NATO-a.
