„Nismo pretili i čak nismo ni mislili da odustanemo od učešća iz razloga vezanih za specijalne službe. Svaka druga odluka je u osnovi pogrešna“, glasi odgovor američke Vlade.
Kako navodi list, političarima je svojstveno da sve negiraju i da je svako negiranje često diplomatski način izražavanja pretnje. Neosporna činjenica je da bi reputaciji SAD bila nanesena velika šteta ako objekti špijunaže ANB budu objavljeni, što traže članovi parlamenta od Angele Merkel.
Prošlog meseca u nemačkim medijima se pojavila informacija da je Agencija za nacionalnu bezbednost SAD više od 10 godina pratila „hiljade ciljeva u Evropi“, bez znanja nemačke obaveštajne službe BND.
Parlamentarna komisija koja se bavi radom BND, obratila se vladi Nemačke sa zahtevom da se objavi potpuni spisak sa svim objektima i ciljevima koji su bili pod prismotrom Amerikanaca. Radi se o 400 hiljada brojeva, između ostalog i brojeva evropskih firmi, institucija, ministarstava i političara. Do skandala, koji je izbio posredstvom Edvarda Snoudena, bivšeg obaveštajca CIA (koji je objavio da američke obaveštajne službe špijuniraju evropske partnere i prisluškuju mobilni telefon same kancelarke Angele Merkel), obaveštajna služba Nemačke se bavila prisluškivanjem i onlajn špijunažom vlada država EU. O ovome je bila obaveštena i sama kancelarka.
