Ostavka lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koju ne najavljuje prvi put, nije nemoguća, ali samo da bi potvrdila njegov legitimit kao lidera te stranke, ocena je sagovornika Sputnjika. S druge strane, niko od njih nije mogao konkretno da navede ko bi iz redova naprednjaka mogao da bude Vučićev naslednik.
Naime, iako je Tomislav Nikolić ključeve SNS-a 2012. godine, posle izbora na mesto predsednika države, predao u ruke svom, kako je tada rekao, „političkom sinu“ Aleksandru Vučiću, deo članstva SNS-a Nikolića još uvek vidi kao lidera stranke.
Hapšenje Miroslava Miškovića, po oceni mnogih, trenutak je koji je Vučića vinuo u politička nebesa, iako je tada bio drugi čovek Vlade koju je vodio Ivica Dačić. Ta popularnost dovela je i do vanrednih parlamentarnih izbora, jer Vučić nije želeo da od Dačića preuzme premijersku fotelju, koja mu je više puta nuđena. Želeo je da svoj premijerski mandat potvrdi na izborima. To mu je i uspelo sa procentom većim od 50 odsto, koji ni do danas nije pao.
Slična situacija mogla bi da se preslika i na SNS. „Tomina senka“, koja još nije nestala u SNS-u, može da bude razlog što Vučić sve češće pominje ostavku na mesto lidera stranke. Ostavka, naravno, povlači i nove stranačke izbore, a Vučić nijednom nije rekao da se neće kandidovati za lidera SNS-a.
Naravno, postoji mogućnost, mada naši sagovornici tvrde veoma mala, da Vučić kormilo prepusti nekom drugom, ali ne postoji mogućnost da stranka bude vraćena u Nikolićev „klan“.
Politički analitičar Dragan Petrović čvrsto je ubeđen da Vučić nema naslednika, odnosno, da nikada neće prepustiti kormilo SNS-a drugom.
„Samo hipotetički, Vučić bi mogao da prepusti SNS drugome. Opet hipotetički, i ako bi neko drugi došao na njegovo mesto, to bi bio neko toliko ’vezan‘ za njega kao lidera, kao na primer, Jadranka Joksimović, Marko Đurić ili neko treći, da bi, iako on ne bi zvanično obavljao tu funkciju, i dalje bio — lider stranke“, objašnjava on.
Po njegovoj oceni, drugo najpoznatije ime naprednjaka, Zorana Mihajlović, ne bi bila Vučićev potpuno samostalni izbor, jer je ona „suviše svoja“, ali etablirana sa Vučićeve strane, sa velikom podrškom i dobrim kontaktima u anglosaksonskim krugovima, i sa pozicijom koja je jača i starija u tim krugovima nego što je ima sam Vučić.
Petrović smatra da Vučić nema potrebe da pravi drugu stranku, jer potpuno kontroliše stranku koju predvodi.
Ukoliko, međutim, Vučić zaista bude podneo ostavku na mesto prvog čoveka SNS-a, dilema da li između njega i Nikolića postoji sukob, o čemu se ovih dana nanovo priča povodom Nikolićeve platforme o Kosmetu, biće rešena. Drugim rečima, potvrđena.
Politikolog Milan Nikolić, na pitanje ko bi mogao da zamenika Aleksandra Vučića na čelu SNS-a, nije čak želeo da se ni izjašnjava:
„Nema u tome verovatnoće, pa tako ni teme za razgovor“, kratko je ocenio on.
Sociolog Neven Cvetičanin pre veruje da se iza Vučićeve reči krije želja da proveri svoj legitimitet u stranci.
„Teško je pretpostaviti da bi u ovom momentu postojao neko ko bi mogao da zameni političara koji je, uz Nikolića, najmoćniji u državi. Ne mislim da se iza toga krije neki realističan plan da to i izvede. Suštinu te izjave vidim kao pozivanje na svoj legitimitet“, objašnjava Cvetičanin.
On navodi da je i samo preispitivanja Vučića kao lidera stranke dovoljno, i bez davanja ostavke na mesto šefa stranke.
Prilike u naprednjačkim redovima, kažu upućeni, nisu baš zadovoljavajuće a najveći raskol je na „nacionalnoj“ osovini. Odnosno, deo naprednjaka misli da je njihov vođa previše dao a premalo dobio od Evropske unije, ali i da se previše oslonio na Zapad a da premalo gleda na Istok.
„Prljavi veš“, koji se za sada krije iza zatvorenih vrata SNS-a, procena je mnogih, mogao bi lako da izađe na videlo ukoliko EU ne bude uskoro otvorila poglavlja za pregovore.
