Podrška građana Srbije evrointegracijama pada, a eventualna promena politike SNS-a dramatično bi ugrozila usmerenje Srbije ka Evropskoj uniji, istakao je premijer Srbije Aleksandar Vučić. Šta zapravo Vučić poručuje pominjanjem, eventualne, promene politike SNS-a? Kome je ona namenjena?
I do 70 odsto glasača SNS za EU
Podrška glasača SNS-a evropskim integracijama, prema rečima Srđana Bogosavljevića iz „Stratedžik marketinga“, varira na mesečnom nivou — oko 60 odsto, ali dostiže i do 70 odsto. Kada bi svi oni odustali od te ideje — a imajući u vidu da je SNS ubedljivo najpopularnija stranka — to bi, tvrdi Bogosavljević, dramatično spustilo proevropsko raspoloženje u Srbiji.
Međutim, njegov utisak je da je važniji uticaj onoga šta premijer Vučić govori.
„Ako bi Vučić krenuo u odustajanje, to bi ugrozilo evropske integracije. Ako bi krenuo u propagandu protiv, to bi dramatično poremetilo evropske integracije“, precizira Bogosavljević za Sputnjik, dodajući kako govori o spekulativnoj varijanti, ali da trenutno ovo nisu realne opcije.
Poruka EU da prestanu sa pritiscima
Analitičar Dragomir Anđelković podseća za Sputnjik da je premijer Vučić sličnu poruku poslao još tokom posete Berlinu, a da je sada to samo pojačao.
Prema njemu, Vučić je krenuo u kontraofanzivu, upozoravajući EU da ako nastavi da pritiska Srbiju, može se desiti da se Srbija okrene leđa evrointegracijama.
„A SNS je taj jezičak na vagi. Birači SNS-a su formalno opredeljeni za EU — jer je ta partija prihvatila takav program, ali dubinska istraživanja pokazuju da birači SNS-a uglavnom imaju vrlo kritičan, rezervisan odnos prema EU“, tvrdi Anđelković ističući kako bi se promena stava vrha te partije svakako odrazila na promenu raspoloženja birača, a samim tim i većeg dela srpskog javnog mnjenja.
Građani nisu za EU ako je uslov priznanje Kosova
S druge strane, marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević, smatra da se ozbiljan političar na funkciji predsednika vlade jedne zemlje ne sme igrati sa stvarima koje se tiču strateškog opredeljenja te zemlje.
Milivojević postavlja pitanje ko je Vučića ovlastio da kaže da je Srbija izabrala put kao EU, jer to ni na jednom referendumu nije bilo pitanje.
„Drugo, na izborima na kojima je njegova stranka postigla uspeh — 2012. i 2014. — ni prvi, ni drugi put se nije izjasnila šta misli o našem putu u EU, ukoliko je uslov za ulazak odricanje od Kosova“, kategoričan je Milovojević. On dalje kaže da su možda rezultati poslednjeg istraživanja delagacije Komisije EU u Srbiji naterali premijera Vučića na ovakav stav. „Primetili ste da je prvo kroz medije plasirana informacija da je 59 odsto građana za ulazak Srbije u EU, a onda je posle jedno sedam dana zakašnjenja plasiran i drugi deo istraživanja. U njemu piše da se na pitanje: ‘Da li ste za priznanje Kosova ukoliko je to u cilju ulaska u EU‘, ne 59 nego 66 odsto građana Srbije izjasnilo protiv priznanja Kosova“, ističe Milivojević.
Antievrovsko raspoloženje kao „municija“ za pregovore
Međutim, stav Dragomira Anđelkovića je da su ova istraživanja poslužila Vučiću da vidi da njegova politika mora da bude korigovana, jer je građanima dosta preteranih priča o evropskim integracijama, a da je s druge strane dobio municiju za pregovore sa EU.
„Dok god je Evropa sigurna da većina u Srbiji bezrezervno podržava evrointegracije, ponaša se prema nama vrlo agresivno. Kada shvati da se takvo stanje promenilo i da bi promena pozicije aktuelne vlasti dovela do potpunog urušavanja evropskog koncepta u Srbiji, možda konačno počne i da nam daje neke ustupke, odnosno da dobijamo šargarepe“, zaključuje Anđelković.
Ovakva izjava Vučića može, prema mišljenju Cvijetina Milivojevića, da bude i deo taktičkog upozorenja, ali s obzirom na manevarski prostor koji Vučić ima, on ne veruje da je to upozorenje ozbiljno.
„Kao i ova priča sa Nikolićevom platformom kojom Vučić maše: evo vidite šta će biti ako pobedi Nikolićeva politika, i tako dalje. To su priče za malu decu. Pre svega mislim da ako moram da tražim razloge, da to upravo mogu biti ovi rezultati istraživanja koji govore da je dramatično opala podrška ulasku u EU, a pogotovu ulasku u EU pod specifičnim uslovima koje nijedna zemlja koja je ulazila u EU nije imala — a to je da se odrekneš prethodno dela svoje teritorije“, zaključuje Milivojević.
Glasači se ne opredeljuju samo zbog EU, ali se opredeljuju zbog Vučića
I sociolog Vladimir Vuletić vidi u poruci premijera Vučića pokušaj da se umanji pritisak EU.
Na pitanje šta bi se stvarno desilo sa onih 60 odsto članova SNS koji podržavaju evrointegracije ako bi SNS promenio politiku, Vuletić kaže da bi oko 20 odsto sigurno automatski promenilo svoju poziciju, prateći ono što je stav stranke.
„To takođe ne znači da bi oni koji bi i dalje ostali raspoloženi prema EU, prestali da glasaju za SNS, jer je ljudima odnos prema EU samo jedna od odrednica i razlog da se opredeljeju za neku stranku“, ističe Vuletić za Sputnjik.
Najzad, znajući specifičnost srpskih glasača, da li se može reći da glasači SNS-a (naravno ne svi) nisu za EU, već za ono što priča Vučić?
”To je sigurno. On je jednostavno veoma jak lider i ljudi su se opredelili zato što veruju njemu, a ne zato što znaju tačno da raščlane šta je u ovom trenutku korist, a šta mana EU integracija. S tim da to ne važi za sve, jer postoji jedan broj birača SNS-a koji nisu bili stari simpatizeri Vučića, ali sigurno da jako mnogo zavisi od toga kako se stvari budu prezentirale“, zaključuje Srđan Bogosavljević.
