Govoreći o naporima Srbije da se priključi EU, Vučić je rekao da „nema povratka“.
„Imam razočarenja, i lična, i politička kada je reč o Evropskoj uniji. Ali, moj posao je da vodim računa o strateški važnim pitanjima za ovu zemlju“, rekao je Vučić, koji će se u Vašingtonu sastati sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom i drugim američkim zvaničnicima.
List navodi da je to poruka koju Vučić ne upućuje samo zapadnim zvaničnicima, podsetivši da je srpski premijer, kada je Vladimir Putin u oktobru prošle godine posetio Beograd, na konferenciji za novinare sa ruskim predsednikom rekao da Srbija neće odustati od članstva u EU.
„Nikoga ne lažem. Nemam različite poruke za Moskvu, Vašington i Brisel“, istakao je Vučić.
Vučić je dodao da nema nameru da dugi niz godina obitava u vrhu srpske politike, za razliku od drugih lidera u regionu.
Takođe je izrazio sumnju da će biti na visokoj funkciji početkom 2020-ih, kada će, kako se nada, Srbija postati članica Unije.
Napredak ka EU je spor, sa opreznošću Nemačke, EU tek treba da otvori prvo od 35 pregovaračkih poglavlja sa Srbijom — i dok se Vučić nada da će se situacija promeniti do septembra, zvaničnici EU „uporozravaju da to izgleda ambiciozno“, piše list.
Vučić je istakao da posle smanjenja deficita, postignutog zbog bolnih budžetskih reformi, koje su uključivale smanjenje plata i penzija, obezbeđivanja novog paketa pomoći od MMF-a, liberalizacije zakona o radu i poboljšanju odnosa Srbije i Prištine, Srbija zaslužuje nagradu, ali i poručio da „neće plakati“ ako se to ne dogodi.
Govoreći o Kosovu, Vučić je predlog prištinske vlade da lokalnim manjinskim srpskim opštinama da samo površna ovlašćenja nazvao šaljivim. Ukazao je, međutim, na to šta bi mogao biti značajan zaokret Beograda, rekavši da razmatra ustavne promene do kraja 2017. godine, što bi moglo da uključi i razmatranje dela teksta u kom se navodi da je Kosovo deo Srbije, objavljeno je na sajtu „Volstrit džurnala“.
„Treba da budemo veoma pošteni prema našem narodu, o raznim opcijama“, rekao je Vučić, naglasivši da bi „narod Srbije trebalo da ima poslednju reč“.
On je napomenuo da je Srbija izvukla pouku iz događaja 1990-ih godina, a to je da je Srbija izašla oslabljena, destabilizovana i izolovana posle sukoba i ubistava u kojima je poginulo više od 100.000 ljudi u bivšoj Jugoslaviji.
„Video sam posledice (tog puta). Znam kako takvo stanje svesti može da funkcioniše. Znam kakav sam bio pre 20 godina. Moramo da očuvamo mir. Još jedna greška značila bi da gubimo sve“, rekao je Vučić u intervjuu, uoči posete Vašingtonu sledećeg meseca.
Godinu dana po dolasku na vlast, Vučić je, u naporima da približi svoju zemlju EU, sproveo program štednje, obećao ekonomske i političke reforme i odigrao ključnu ulogu u činjenju pomaka u jednom od najvažnijih zahteva Brisela u vezi sa postepenom normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, a ako u tome uspe, „misija gospodina Vučića bi mogla da uobliči Srbiju za naredne decenije“, zaključuje njujorški list.