Pre više od hiljadu godina braća misionari, Viznantinci Ćirilo i Metodije, stvorili su glagoljicu — prvu slovensku azbuku, iz koje se kasnije rodila ćirilica — pismo mnogih slovenskih naroda. Nasleđe Ćirila i Metodija ostavilo je veliki uticaj na kulturu slovenskih naroda i država: najpre Rusije, Bugarske, Makedonije, Belorusije, Ukrajine i Srbije, ali i Češke, Slovačke i Hrvatske.
U Moskvi je svečanost u čast pravoslavnih svetaca otvorila sada već tradicionalna služba u Hramu Hrista Spasitelja. Hiljade vernika je tokom bogosluženja slavilo duhovni podvig prosvetitelja Ćirila i Metodija.
Posle službe održan je grandiozni koncert na moskovskom Crvenom trgu, koji je otvorio patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril.
Patrijarh se hiljadama okupljenih obratio rečima:
„Kada nas pitaju kakva je naša poslanica svetu, moramo da odgovorimo da je to mešavina znanja, intelekta, obrazovanja i duhovnosti. U spoju ovih vrlina je snaga jednog naroda. Upravo spoj tih vrlina i opredeljuje sposobnost opstanka jedne države“, rekao je patrijarh Kiril.
Posle obraćanja patrijarha, pored zidina Kremlja nastavljen je svojevrsni muzički praznik na kom je učestvovao hor sastavljen od dve hiljade pevača.
Nastupali su i čuveni ruski muzički orkestri, glumci i pevači. Dan slovenske pismenosti je jedan od retkih praznika koji je istovremeno i crkveni i svetovni. Stoga je današnji dan bio prilika da se obeleže i mnogi drugi bitni događaji, kao što je 100 godina od rođenja kompozitora Georgija Sviridova, 175 godina od rođenja slavnog Petra Čajkovskog, jubilej pisca Mihaila Šolohova.
Osim u Moskvi, koncerti povodom praznika slovenske pismenosti i kulture bili su održani širom Rusije, uključujući i gradove na Dalekom istoku, poput Habarovska i Vladivostoka, ali i na jugu, u prestonici ruske republike Čečnije Groznom.