Pored toga što publika može da se upozna sa najvažnijim momentima razvoja svih šest železničkih stanica bivše zajedničke države — obuhvaćen je period od 1849. godine, kada je izgrađena stanica u Ljubljani, do danas — većinu eksponata moći će da vidi prvi put.
„Naime, pojedini predmeti nikada nisu bili prikazani javnosti u Srbiji. Pripremajući izložbu otkrile smo veliko blago muzeja za koje nismo ni znale, među njima su i impozantni stanični fenjeri“, kaže za Sputnjik jedna od autorki, Jelena Miljević.
„Smatramo da potiču sa zagrebačke i beogradske železničke stanice, verovatno iz dvadesetih godina prošlog veka. Vrlo su interesantni, to su gasni fenjeri. Mislimo da ih prepoznajemo na nekim fotografijama, ali su već prestare da bismo mogli da vidimo sve detalje. Ni uz korišćenje najsavremenije opreme to sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo“, kaže Jelena Miljević. Specijalno za ovu izložbu šivene su replike uniformi železničara, koje krase originalne značke.
Posebnu pažnju posetilaca privlače kape radnika sa železnice, pečati iz vremena kada je Ljubljana bila Lajbah i oni iz Nezavisne Države Hrvatske, kada je saobraćao voz za Bosnu.
Ipak, čini se da je najzanimljiviji mač koji je, malo je poznato, korišćen na srpskim državnim železnicama. Otvorena je u „Noći muzeja“, jer su autorke želele da deci, koja uglavnom nikada nisu putovala vozom, približe razvoj železnica u velikoj državi.
Stariji posetioci neočekivano burno reaguju, kaže Jelena Miljević.
Prejake emocije izaziva, posebno kod tih generacija iz 50-ih i 60-ih godina, koji pamte železnicu u najsjajnijem svetlu, tako da su ljudi definitivno ganuti. Vratili su se u detinjstvo i svi su se podsetili života u zajednici, kako je to nekada izgledalo, to putovanje iz glavnih gradova bivših republika“, kaže autorka.
„To su bili oficirski mačevi. Zanimanje železničara je bilo jako važno, železničari su bili važne ličnosti i kao takvi morali su nositi svu potrebnu opremu, kao oficiri“, kaže Jelena Miljević.
Deo izložbe su akvareli i crteži sa železničkim motivima, umetničke slike koje nikada nisu izlagane, dela Nikole Graovca, Gordane Jovanović, Staneta Kumara… Postavku čine i eksponati iz bivših jugoslovenskih republika, stare i nove fotografije i predmeti iz fondova Hrvatskog muzeja, Železničkog muzeja u Ljubljani i Gradskog muzeja u Skoplju.
Izložba vodi u vreme kada su ljudi u vozovima komunicirali, kada su bili mesto susreta, gde se jela piletina.
Železnički muzej uspeo je da pojasni i zašto je vremenom dolazilo do promene značaja pojedinih stanica, što je na Balkanu bilo u tesnoj vezi sa burnim istorijskim promenama koje su se dešavale na ovom podneblju.
Inače, Železnički muzej jedan je od najposećenijih u Beogradu, zahvaljujući blizini železničke i autobuske stanice, najčešći gosti su mu strani turisti.
Izložba „Šest veličanstvenih“ povlači sjajnu paralelu između vremena u kome se na put polazilo vozom i stizalo na odredište brzinom primerenoj savremenom dobu. Srpske železnice danas su daleko od tog komoditeta i savremenosti.