Predsednik Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju iz Novog Sada Ratko Bubalo kaže za Sputnjik da je u odnosu Evropske unije prema državama zapadnog Balkana vidljivo postojanje dvostrukih standarda. S jedne strane se, prema njegovim rečima, na svaki problem diže veća buka nego što bi trebalo, a sa druge strane, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, zna se prećutati i izostaviti reakcija.
Bubalo smatra da u problem najvećoj meri predstavlja inercija pogleda na uzrok krize na području bivše Jugoslavije, gde EU i dalje smatra Srbe glavnim uzročnicima svih problema, a sve ostale žrtvama, iako se u suštini radi o sukobu različitih nacionalističkih projekata koji su doveli do razbijanja zajedničke države.
Profesor Filozofskog fakuleta u Zagrebu Žarko Puhovski za Sputnjik kaže da je činjenica da je položaj srpske manjine u Hrvatskoj drastično poboljšan dok je ta zemlja bila kandidat za ulazak u EU i da je nakon ulaska taj trend prekinut.
To se, prema njegovim rečima, desilo delom zato što su nacionalisti smatrali da se više ne treba bojati „velikog brata“, imajući u vidu da je Hrvatska sada ušla u EU, ali i delom zato što EU nema posebnu politiku prema manjinama.
Štaviše, kaže Puhovski, čitava pozicija manjina unutar EU je možda i lošija nego pozicija Srba u Hrvatskoj.
„Od EU ne treba očekivati neku pomoć oko manjinske politike, dovoljno je setiti se kako se EU ponaša spram Roma. Ja sam pre 15 godina, kada se prvi put o tome govorilo, govorio da će Hrvatska biti zrela za EU kad bude naučila da Srbi ne smeju da budu diskriminisani, ali smeju Romi. To je, ukratko, politika EU“, poručuje Puhovski.
Prema njegovim rečima, stvari u tom pogledu vremenom nisu napredovale, već su ulaskom u EU nazadovale, što je rezultiralo eksplozijom u Vukovaru, kada su na srpsku manjinu vršeni pritisci koji su bili u vezi sa upotrebom ćiriličnog pisma.
Slična situacija je i sa Rusima u baltičkim zemljama.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u nedavnom obraćanju u Savetu Federacije (Gornji dom ruskog parlamenta) ukazao na to da se Rusija u više navrata obraćala Evropskoj uniji da se pozabavi pravima Rusa u Estoniji i Letoniji i omogući im bolji pravni status, na isti način na koji je Evropska unija dodelila pravni status Albancima u Makedoniji potpisivanjem Ohridskog sporazuma.
Podsećanja radi, Sporazumom je dogovoreno da albanski jezik postane zvanični jezik u državi, gde jezik govori više od 20 odsto populacije, zajedno sa makedonskim jezikom na opštinskom nivou. Prema rečima Lavrova, iz EU na tu temu nikakvog odgovora nije bilo.
Poslanica Evropskog parlamenta iz Letonije Tatjana Ždanok, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, za Sputnjik kaže da je manjina kojoj je ruski jezik maternji veoma malo zastupljena u prestižnim profesijama i u organima vlasti na svim nivoima u Letoniji.
Prema njenim rečima, to nema veze sa stručnošću ruskojezičnog stanovništva, već ima veze sa etničkom pripadnošću, tim pre što je etnička pripadnost još uvek jasno naznačena u letonskim dokumentima. Ždanokova dodaje da su vlasti Letonije 2014. godine usvojile preambulu ustava zemlje, gde je jasno rečeno da je letonska država formirana kako bi garantovala postojanje letonske nacije. Onima koji nisu Letonci, reklo bi se, postojanje nije garantovano.
Miroslav Mitrofanov, član letonskog Komiteta za ljudska prava, smatra da do ovakvih pojava dolazi, između ostalog, jer Brisel ne želi da se bavi letonskim problemima.
„Bez obzira na ono šta se sada dešava u Letonskoj Republici, oni smatraju da je to unutrašnja stvar zemlje. Odnosno, sve što se tiče stanovnika koji nemaju državljanstvo, što se tiče ruskog jezika, ruske manjine, to se sve ne sme kritikovati, jer je Letonija navodno ’superdemokratska‘ država, kao što su, uostalom, i ostale države Evropske unije. Sada se nalazimo u trenutku promena, kada ljudskim pravima u Letoniji može biti zadat udar. Preambula podrazumeva određene prednosti za jednu etničku grupu u odnosu na druge. Odnosno, prednost za Letonce naspram Rusa“, poručuje Mitrofanov.
I profesor Puhovski je rekao sličnu stvar. Naime, Evropska unija, smatra Puhovski, „ne vidi manjine kao neki posebni problem, ona se time ne bavi“.
„Ona se, naprotiv, bavi u ovom trenutku negiranjem toga da manjine postoje u državama kao što su Nemačka, Francuska, negiranjem da bi imigranti mogli biti manjine, ali i strahom od toga da neke manjine, poput onih u Kataloniji i Škotskoj, formiraju države. Dakle, nikakve atmosfere u EU nema koja bi značajno pomagala manjinama bilo gde, pa ni u Hrvatskoj“, zaključuje Puhovski.
