Najava posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, koju je danas saopštio premijer Aleksandar Vučić, neminovno postavlja pitanje: kojim povodom dolazi i šta Srbiji donosi? Premijer Vučić nije precizirao tačan datum posete nemačke kancelarke. Takođe, saopštio je da će se odazvati pozivu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da poseti Moskvu, ali ni za tu posetu nije rekao tačan datum. „Da, ići ću, ali ne još“, rekao je Vučić.
Zavisi li sve od posete Vašingtonu?
Dolazak kancelarke Merkel i izvesno prolongiranje posete Moskvi, trebalo bi, prema mišljenju političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, gledati u kontekstu Vučićeve posete Vašingtonu. Vukadinović, naime, smatra da će u zavisnosti od toga sa čime ode i sa čime se srpski premijer vrati iz Vašingtona, verovatno zavisiti i dinamika — ili po svoj prilici i sadržaj — susreta i sa nemačkom kancelarkom i sa ruskim premijerom.
„Tako da nije sasvim slučajno što još nisu fiksirani termini, jer kao da se čeka šta će se dogoditi u Vašingtonu, pa onda da se vidi da li će uopšte biti tih drugih poseta i kada će se one dogoditi“, precizira Vukadinović.
Teoretski gledano, kaže dalje Vukadinović, značajno je što u Beograd dolazi nemačka kancelarka, ali da ranije iskustvo pokazuje da sa posetama gospođe Merkel, i uopšte nemačkih diplomata i parlamentarca, obično stižu ucene i pretnje.
Tadićevo loše iskustvo
„Znamo kako je prošao bivši predsednik Tadić prilikom tadašnjeg susreta sa gospođom Merkel u Beogradu. Prema mnogim mišljenjima, on je tada zapravo izgubio predsedničke izbore. Dakle, mnogo pre nego što su oni bili raspisani, svi se još sećamo onog njegovog bledog lica na zajedničkoj konferenciji za štampu i očiglednog nezadovoljstva gospođe Merkel“, podseća Vukadinović za Sputnjik.
On smatra da bi prilikom te najnovije posete nemačke kancelarke Srbiji, stigli i zahtevi koji bi se odnosili na, kako kaže, stabilizaciju kosovske nezavisnosti, a pod firmom primene Briselskog sporazuma. Što znači, dodaje Vukadinović, neka varijanta i varijacija na temu dve stolice u UN, odnosno indirektnog priznanja kosovske nezavisnosti.
„Ali, dodatno se plašim da bi i Republika Srpska mogla biti na dnevnom redu. Jer, nisu samo nezvanične najave nego i više od toga, da kada se završi Kosovo onda će se preći i na Republiku Srpsku. Dakle, zahtev da Beograd pritisne Banjaluku da bi se ona više i čvršće integrisala u Bosnu i Hercegovinu“, zaključuje Vukadinović.
