Kako se navodi u saopštenju, samit će, takođe, biti i prilika da EU demonstrira odlučnost da traži bliže, diferencirane odnose sa svojim nezavisnim i suverenim saveznicima iz Istočnog partnerstva.
Samitom će predsedavati predsednik Saveta Evrope Donald Tusk, koji će, zajedno sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom predstavljati EU, a domaćin samita biće premijerka Letonije Lajmdota Straujuma.
Visoko na listi tema dnevnog reda samita biće i, kako stoji, rešavanje konflikta u regionu. Precizirano je da će čelnici Evropske unije uložiti napore kako bi došlo do deeskalacije i političkog rešavanja ukrajinske krize i mirnog rešavanja drugih nerešenih konflikata u regionu.
Moskva očekuje poštovanje legitimnih interesa Rusije
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je pre nekoliko dana u Briselu, komentarišući svoja očekivanja od samita, da je jedina stvar koju Moskva očekuje od EU poštovanje legitimnih interesa Rusije.
Lavrov je dodao da šefica diplomatije Evropske unije Federika Mogerini uverava Moskvu da saradnja EU sa državama Istočnog partnerstva neće naškoditi interesima Rusije.
Medvedev: Ukrajina kao „siromašna Liza“
Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je krajem prošle godine da EU ne tretira Ukrajinu kao ravnopravnog partnera aludirajući na veliki broj ekonomskih i političkih zahteva koje moraju ispuniti da bi suviše malo toga konkretnog dobili zauzvrat.
„Sporazum o pridruživanju EU ne sadrži nikakve obaveze, niti pominje čak ni izglede Ukrajine da se priključi EU“, dodao je Medvedev.
„Takođe, ne postoji rasprava o mogućnosti Ukrajine da bude zastupljena u Evropskom parlamentu ili u drugim organima Unije. Ne postoji ni diskusija o pružanju zdravstvene i socijalne zaštite ukrajinskim građanima u skladu sa evropskim standardima, niti je bilo priče o bezviznom režimu“, rekao je Medvedev.
Medvedev je istakao da EU ne želi da pozove Ukrajinu za sto kao ravnopravnog partnera.
„EU nije spremna da ponudi Ukrajini ni dečije sedište, već je drži u poziciji ’siromašne Lize‘“, objasnio je Medvedev, aludirajući na Karamzinovu priču o siromašnoj seljančici koju je zloupotrebio bogati aristokrata.
„Trebalo bi se, jednostavno, prisetiti slučaja Turske“, istakao je Medvedev. „Zemlja je potpisala sporazum o pridruživanju sa Evropom pre 51 godinu, a još uvek nije članica EU. Pitanje pridruživanja Turske postalo je predmet šala. U svoje vreme, kad je tadašnji ruski premijer Viktor Černomirdin pitao kad će Ukrajina postati članica EU odgovorili su mu: ’Posle Turske‘. Kad je pitao kad bi to moglo biti, odgovorili su mu — nikad“, dodao je Medvedev.
Ukrajina u EU neće biti skorašnja tema
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upravo je izjavio da ulazak Ukrajine u Evropsku uniju nije na dnevnom redu u ovom trenutku.
„Pitanje ulaska Ukrajine u Evropsku uniju neće biti na dnevnom redu u skorije vreme“, rekao je on.
U prilog ovoj izjavi govori i stav nemačkog novinara i aktiviste Kristofa Horstela koji kaže da bi Evropska unija trebalo da napravi korak nazad i „olabavi“ u nameri da „vuče Ukrajinu u EU“ ako je ozbiljna u svojim nastojanjima da se uspostavi mir u regionu.
Nerealna očekivanja Porošenka
Komentarišući samit EU-Ukrajina održan krajem prošlog meseca, član odbora Bundestaga za spoljne poslove Garnot Erler izjavio je da su ukrajinski lideri došli u Uniju „sa punom kesom ideja, zahteva i očekivanja“ ali da su ponudili samo nekoliko detalja o planovima za razvoj i reformama.
„Problem je kad dođe do očekivanja. Ukrajinska očekivanja uzimaju nerealistični pravac“, rekao je Erler.
„Problem na samitu je bio to što je ukrajinski predsednik Porošenko imao kesu punu ideja, zahteva i očekivanja, uključujući pitanje jasnije perspektive ukrajinskog članstva u EU, ukidanje viznog režima, formiranje mirovnih snaga koje bi bile smeštene u Istočnoj Ukrajini. Međutim, u njegovoj torbi bilo je svega nekoliko detalja o razvoju Ukrajine i napretku reformi. I to je problem“, dodao je Erler.
Objašnjavajući odluku EU da odbije zahtev Kijeva za evropskim mirovnim snagama na istoku Ukrajine, Erler je rekao da je to opasna ideja, naglašavajući da bi mogla uvući EU u sukob. On je dodao da je razgovor s Porošenkom o toj temi bio „komplikovan“.
I NATO na dugom štapu
Ni perspektiva pristupanja Ukrajine NATO-u nije baš najsvetlija.
Krajem prošle godine, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da ulazak Ukrajine u NATO nije izvestan u doglednoj budućnosti.
„Mislim da je partnerstvo Ukrajine sa NATO-om moguće, ali ne i članstvo“, rekao je Štanmajer.
Nemački ministar je takođe rekao da je nerealno očekivanje da bi se Ukrajina mogla priključiti EU u dogledno vreme, jer je poboljšanje ekonomske i političke situacije u zemlji „projekt za narednih nekoliko generacija“.
„To je razlog zašto danas nema svrhe razgovarati o članstvu Ukrajine u EU“, rekao je Štajnmajer.
Istočno partnerstvo je inicijativa EU sa ciljem jačanja odnosa sa državama u Istočnoj Evropi i južnom Kavkazu — Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom.