„Brisel je, negirajući ne samo geopolitičke posledice evropske politike susedstva, već, što je još gore, i njene ciljeve, dozvolio sebi da ignoriše Moskvu. Ali, poigravajući se s ukrajinskim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao da on nije ništa više od ’trgovinskog sporazuma‘, EU je odbila da shvati, a kamoli da se pripremi za posledice“, ocenio je Dal Santo.
On je naglasio i da je trenutna kriza u Evropi posledica želje Brisela da odustane od „obojenih politika“, misleći na evropske revolucije nazvane po bojama.
Dal Santo je rekao i da je EU ponudila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Ukrajini u nameri da odvoji Kijev od Moskve i „ekonomski, politički i strateški“ ga približi Briselu, „dok nije vodila računa o riziku koji bi moglo da izazove stvarno pristupanje Ukrajine EU“.
Pored toga, najjaktivniji zagovornici ENP-a, naročito Švedska, Poljska i baltičke zemlje, imaju sopstvene geopolitičke ciljeve: one žele nezvanični branik od Rusije, piše Dal Santo.
Ovaj analitičar navodi i da, iako je ENP predstavljena kao „čist altruizam“, Brisel vidi zemlje van granica EU kao potencijalne sfere interesa i političke kontrole.
Projekat ENP zasnovan je na pretpostavci da će Rusija prihvatiti integraciju postsovjetskih država u okrilje EU, zaboravljajući njene lične kulturne, ekonomske i strateške interese, dodaje ovaj analitičar.
U svakom slučaju, san da će Moskva videti svet kako ga vidi Brisel slomila je realnost, istakao je Dal Santo.
