Da li će predsednik Nikolić i ministar Lončar u Srbiju doneti nadaleko poznatu kubansku vakcinu protiv raka na plućima? Kako saznajemo, nije u pitanju vakcina, već lek, čija je registracija sporna, jer se na Kubi lekovi prvo plasiraju, a zatim ispituje njihovo dejstvo.
Predsednik lige za imunizaciju Srbije prof. dr Zoran Radovanović za Sputnjik kaže da ne treba ići „grlom u jagode“ i da treba sprovesti validna klinička ispitivanja pre uvoza leka.
Ograničena primena
„Sami proizvođači, dvojica doktora, imunolog i onkolog, rekli su da taj lek ima ograničenu primenu samo kod jedne vrste raka pluća, samo u uznapredovanoj fazi bolesti. Po njima, lek može nekoliko meseci da produži život. To tek treba da se ispita, nezavisno, van Kube. Treba sprovesti — a do sada nije sporovedena — validna klinička studija, da se vide efekti“, kaže profesor Radovanović.
Pre dve nedelje dogovoreno je da kubanski lek protiv raka stigne u Ameriku. Posle posete Kubi, guverner Njujorka, Endru Kuomo, saopštio je da je kubanski Centar za molekularnu imunologiju sklopio ugovor sa američkim Institutom za rak „Rozvel Park“.
Sporazum podrazumeva klinička ispitivanja vakcine Cimavaks. Američki naučnici kažu da on možda neće biti revolucionarni lek u lečenju raka pluća, jer to nije vakcina koja obezbeđuje imunitet za ovu bolest, što se najčešće podrazumeva pod pojmom vakcina, već stimuliše imunološki sistem da se bori protiv rasta malignih ćelija i njihovog prelaska u metastaze.
Cimavaks su, bez znanja lekara, već primili pojedini pacijenti u Srbiji. Do terapije, koja košta 6.000 evra, došli su na Kubi. Njihova iskustva dostupna su na različitim sajtovima na internetu, kao i iskustva ljudi koji koriste drugi kubanski lek — Vidatoks, homeopatski preparat registrovan u Albaniji, pa preko Crne Gore stiže i do Srbije, gde košta 400 evra, dok je u Tirani 125.
Zdravstveni komunizam
Postavlja se pitanje kako Kuba, posle bezmalo 60 godina izolacije, uspeva da dođe do naučnih dostignuća u medicini, na koja se oslanjaju čak i Amerikanci? Materijalna beda ne mora da podrazumeva i neprosvećenost, podseća prof. Radovanović.
„Što se tiče obrazovanja i zdravstva, oni su tu stvarno napravili skoro komunizam. Ulažu veliki novac i imaju dobre doktore, pomažu zemljama Južne Amerike. U ovom konkretnom slučaju, ja sam skeptičan dok se ne pokaže suprotno, ali nesumnjivo je da su u izolaciji uspeli da održe relativno visok nivo zdravstvene službe. Zdravstvena zaštita je potpuno besplatna i zbog toga se na Kubi živi koliko i u Americi“, kaže profesor Radovanović.
Iako je jedan od naših najvećih stručnjaka, 30 godina je bio ekspert pri Ujedinjenim nacijama za imuno preparate i biološke lekove, niko iz ministarstva ili nekog drugog državnog tela nije se konsultovao sa prof. Radovanovićem oko leka sa Kube.
On ne želi da nagađa da li je Cimavaks razlog posete, ali podseća da se i posle boravka bivše ministarke Slavice Đukić Dejanović na Kubi govorilo da će Srbija registrovati vakcinu i da će biti njen regionalni proizvođač.
Jedno je sigurno, kubanska naučna istraživanja nisu uslovljena diktatom farmaceutskih kompanija koje trče za profitom. Ostaje da se vidi koliki i kakav profit će eventualni dolazak leka doneti srpskom rukovodstvu.