Naime, prema podacima „Medium Galupa“, brojka od 59 odsto je rezultat poslednjeg istraživanja te organizacije, koje je sprovedeno u Srbiji početkom aprila ove godine i namenjeno je delegaciji EU u Srbiji.
Prema rečima direktorke istraživanja i razvoja „Medium Galupa“ Milane Aleksić, odnos građana prema EU je stabilan i 47 odsto ispitanika reklo je da je njihov stav „generalno pozitivan“. To pokazuje i činjenica da je u prethodnom istraživanju te organizacije, koje je sprovedeno na jesen, taj stav izneo isti procenat građana.
Međutim, istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) pokazuje da je trend podrške građana ulaska u EU u opadanju. Urednik NSPM-a Đorđe Vukadinović za Sputnjik kaže da je prema njihovim podacima podrška građana EU bila u novembru prošle godine u visini od oko 55 odsto, ali da je do januara taj broj opao do 50 procenata, kao i da je do marta interes građana za ulazak u EU pao čak na 45 odsto.
„Sad je ta brojka negde na nivou od oko 42 odsto. Nemoguće da se rezultati toliko razlikuju od istraživanja do istraživanja, čak i kada se uzmu u obzir i statističke greške, pa čak i metodologija koja je korišćena. Sam trend je nesumnjivo bio sklon ka opadanju. Istovremeno, sličan procenat ispitanika u istim istraživanjima iskazuje podršku prema Rusiji, sa odstupanjem u visini od oko 5—10 procenata“, poručuje Vukadinović.
Nezavisno od toga, kaže Vukadinović, jedno vreme je ta relativno stabilna podrška prema ulasku u EU bila primetna i to na nivou od oko 70 procenata građana, sve do trenutka kada međunarodna zajednica nije postavila uslov Srbiji da prizna nezavisnost Kosova, ali i zbog politike dvostrukih standarda Brisela prema Beogradu.
I poslednje istraživanje „Galupa“ ukazuje na to da je čak 41 odsto građana svestan da bez priznavanja nezavisnosti Kosova nema ulaska u EU. Međutim, u istom istraživanju predstavljen je podatak da je čak 66 odsto ispitanika protiv priznavanja, a istovremeno 59 odsto za ulazak Evropsku uniju.
Aleksićeva to objašnjava kao ambivalentost građana Srbije po pitanju ulaska u EU. „Svakako oni vide EU kao način na koji će doći do boljeg standarda i samim tim do boljeg života, međutim isto tako veliki broj građana strahuje od siromaštva i nezaposlenosti upravo iz istih razloga“, kaže ona.
Prema istraživanju „Galupa“, najčešći razlozi koje građani navode za ulazak u EU su ekonomske prirode — prosperitet — 46 odsto, bolji standard 38 odsto i bolje šanse za zaposlenje 34 odsto, a razlozi protiv su, pored brige o povećanju siromaštva i lošijeg standarda, eksploatacija prirodnih resursa, pritisak međunarodne zajednice, uslovljavanje, kao i gubitak nacionalnog identiteta.
Pored toga, Galup je u svom istraživanju predstavio i brojke vezane za donacije EU Srbiji.
Prema rečima Aleksićeve, stav građana o donacijama i dalje nije u skladu sa realnom situacijom, jer je EU od 2000. do 2015. za Srbiju izdvojila više od tri milijarde evra bespovratne pomoći iz pretpristupnih fondova.
Međutim, kada je reč o donacijama vezanim za prošlogodišnje poplave u Srbiji, istraživanje pokazuje da 21 odsto prepoznaje podršku EU, dok 22 odsto prepoznaje podršku Rusije.
Sve u svemu, jasno je da ima još uvek dosta ljudi koji nemaju jasan stav o tom pitanju.
Prema mišljenju Vukadinovića, broj ovih koji jasno znaju šta žele i ovih koji ne znaju je približno isti.
„A na stranu to što je i intenzitet podrške takođe u opadanju, imajući u vidu da su ti koji su u odsustvu alternative i dalje za pristupanje EU sve mekši po tom pitanju i sve manje ubeđeni u to opredeljenje“, smatra Vukadinović.
