Političkog dogovora za mir, koji je uzrokovao temeljne promene ustavnog poretka, a čija implementacija je donela vidljiviju participaciju manjih etničkih zajednica, posebno albanske, u svim društvenim sferama.
Danas je situacija dosta drugačija, ali i dosta složenija nego pre desetak godina. Makedonija je podeljeno društvo u kojem vladaju dve istine i dve različite percepcije realnosti. Naravno, u tome veliku ulogu imaju mediji, posebno televizije, koji su pod silnom kontrolom Vlade, stvarajući virtuelnu stvarnost koja nema dodira sa realnošću. Blokadu medija donekle ruše internet portali i nekoliko tradicionalnih medija koji pokušavaju da pokažu da nije sve tako ružičasto u zemlji na jugu Balkana. Tako i nije slučajno to što je Makedonija još uvek na vrhu po siromaštvu, a na dnu po kršenju ljudskih prava i sloboda, kao i po montiranim sudskim procesima i političkim zatvorenicima.
Situaciju komplikuje i to što se, iako je još 2005. godine dobila kandidatski status i svake godine dobija pozitivan izveštaj za napredak u EU, Makedonija još uvek nalazi u evropskoj čekaonici, a blokiran je i njen ulazak u NATO zbog problema sa Grčkom oko imena države. To je dalo mogućnost premijeru Nikoli Gruevskom i njegovim najbližim saradnicima, koji pozivajući se na dvojne aršine međunarodne zajednice i njenu nesposobnost da pomogne u iznalaženju kompromisa između dve susedne zemlje, da zaigraju na kartu populizama i patriotizma. Gradeći mit oko sopstvene navodne nepopustljivosti i promovišući se u jedine borce za zaštitu nacionalnog identiteta, oni deklarativno nikad nisu odustali od evropske agende, ali su u praksi, tražili alternativne puteve, koje neretko vode ka Rusiji i Kini.
Zbog svega toga, opozicija predvođena levičarskim Socijaldemokratama (SDSM) tvrdi da je vladajuća partija sa Nikolom Gruevskim na čelu tokom ovih devet godina skrenula sa evropskog puta, ali i uzurpirala vlast, stavljajući znak jednakosti između države i partije.
U svemu tome, vladajuća partija albanske zajednice — Demokratska unija za integraciju (DUI) koju predvodi nekadašnji komandant transformisane paravojne UČK (ONA) Ali Ahmeti se odnosi prilično ambivalentno. Deo je vladajuće koalicije, a povremeno se ponaša kao opozicija, kritikujući svoje partnere i distancirajući se od loših poteza, svesna da u rukama ima „ključ“ od kojeg zavisi opstanak koalicije i samog Gruevskog. Jer, ukoliko odluči da napusti vlast, to bi automatski značilo i pad Vlade. U ovom trenutku ona koristi svoju poziciju kao pregovarački adut unutar vladine koalicije. Mnogi analitičari su ubeđeni da je razlog tog dvoumljenja što je i sama DUI upletena u kriminalne poslove, ali i da čeka signal SAD, pod čijem pokroviteljstvom radi i deluje svih ovih godina. To stvara razočarenje i među građanima albanske zajednice, osobito u njihovim intelektualnim krugovima, koji zameraju partiji i Aliju Ahmetiju preteranu servilnost.
Ali usred ovog unutrašnjeg makedonskog sukoba, obremenjen silnim političkim tenzijama, prosečni makedonski građanin svakim danom živi sve teže i siromašnije, a sve je veći broj mladih ljudi koji ne vide svoju budućnost u zemlji i odlaze u inostranstvo. S druge strane, svakodnevno raste državna administracija koja je već dostigla 160.000 ljudi, i koja se obilato koristi kao baza za zapošljavanje partijskih kadrova, ali i kao glavno oružje za izbornu pobedu. Pogotovu zato što nema konkretnih statističkih podataka o ukupnom broju stanovnika, pa ni i izbornog elektorata. Poslednji popis je urađen 2002, kada je Makedonija brojila više od 2 miliona i 40.000 stanovnika. Poznavaoci tvrde da se stanje drastično promenilo. Pokušaj da se uradi novi popis krajem 2011. je neslavno propao, kada je prekinut zbog nesporazuma između vladinih partnera i pored toga što je potrošeno nekoliko miliona evra. Zbog toga, sada imamo apsurdnu situaciju da u državi postoji 1,7 miliona zdravstvenih osiguranika, a više od 1, 8 miliona birača!
Zbog svega toga, opoziciona SDSM prošle godine nije priznala izborne rezultate, i više od godinu dana, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, bojkotuje Parlament,da bi tako učinili vlast nelegitimnom.
Kulminacija političke krize je, kad je opoziciona SDSM predvođena strumičkim gradonačelnikom Zoranom Zaevim početkom ove godine otkrila megaskandal sa nezakonitim masovnim prisluškivanjima, koju obuhvata kako tvrde čak 25.000 ljudi, od kojih stotine novinara. Pokušaj Zaeva da prinudi Gruevskog na ostavku za sada nije urodio plodom, pa su protekla dva meseca prošla u znaku objavljivanja takozvanih „bombi“ u kojima se nude dokazi o kriminalima vlasti, partijskog uticaja pri izboru sudija i tužitelja, nameštenih ubistava. I dok Gruevski odbija da se povuče sa funkcije, Zaev je optužen za veleizdaju. Rešenje za krizu koja već počinje da ugrožava bezbednost države vlast vidi u pravnim sredstvima, a opozicija — političkim.
To bi u prvom slučaju završilo hapšenjem opozicionog lidera i umešanih u aferi „Puč“, a u drugom — formiranje prelazne vlade, koja bi stvorila uslove za sprovođenje fer i demokratskih izbora, kao i normalno funkcionisanje institucija. Opozicionom frontu se pridružio i veći deo civilnog društva, ali i nezadovoljni partijci Gruevskog, koji se zalažu za reforme u VMRO-DPMNE, koje su, kako tvrde, moguće jedino bez Gruevskog, njegovog moćnog sestrića, šefa tajne policije Saše Mijalkova,kako i nekoliko njegovih najbližih saradnika.
Prvi ozbiljni udar vladavini dosad neprikosnovenog premijera, koga demonstranti pogrdno nazivaju „Nikolče-diktatorče“ je nanet pritiskom ambasadorske šestorke zemalja EU i SAD u Makedoniji za smenu dvoje ministara (policije i transporta), kao i povlačenje šefa tajne policije, koji je inače njegov brat od ujaka i čovek velikog uticaja. Tvrdi se da je njihova smena direktna posledica policijske akcije „Kumanovo“ u kojoj je poginulo 8, a 37 policajaca povređeno.
Nakon toga, počeli su protesti koji, prvi put u novijoj makedonskoj istoriji, nisu jednonacionalni — među demonstrantima ima Albanca, Turaka i Roma…
U stilu narodne „biju Turci, ali biju i naši“, na svaki protest opozicije vlast odgovara svojim izumom „kontraprotestom“, kako bi manifestovala da još drži konce u svojim rukama i da je partijski bedem neprobojan. A makedonski građani — sa strepnjom očekuju rasplet političke krize.
*Komentar je lični stav autora, političkog novinara iz Skoplja
