Uz povike „ubice, ubice“ demonstranti u Skoplju sinoć su kamenicama gađali zgradu Vlade Makedonije tražeći ostavku makedonskog premijera Nikole Gruevskog. Epilog — 19 povređenih od čega je 15 policajaca i jedan foto-reporter.
Vlast u Makedoniji za ovo optužila je najveću opozicionu stranku Socijaldemokrtski savez (SDSM) koju predvodi Zoran Zaev.
Sukobi su više nego ozbiljni
U razgovoru za Sputnjik Zaev je demantovao navode vlasti da oni stoje iza protesta i podsetio da su protesti počeli spontano, pošto je njegova stranka objavila nove dokaze o umešanosti vlasti u prikrivanju smrti političkog aktiviste Martina Neškovskog, u vreme parlamentarnih izbora u Makedoniji 2011. godine.
„Ovo je bilo spontano okupljanje koje je pokazalo gnev naroda. Mi smo najavili za 17. maj mirne i nenasilne proteste. Ljudi koji su bili na ovim demonstracijama nemaju veze sa nama, ali većina su građani koji su protestovali i kada je ubijen Neškovski pre skoro četiri godine. Mislim da je vreme da se podnesu ostavke, u Makedoniji se protesti dešavaju već tri meseca. Gnev je sve veći i veći a narod ne može da kontroliše niko — ni opozicija ni pozicija“, objašnjava Zaev.
Zaev je dodao da je moguće organizovanje još protesta jer, kako kaže, nameravaju da objave još osetljivih materijala koji se tiču, kako je rekao, sumnjive smrti novinara Nikole Mladenova, i dokaza o ubistvu petoro ljudi iz 2012. godine.
„Makedonija treba da dobije prelaznu vladu, nezavisnu, koja će pripremiti zemlju za prevremene parlamentarne izbore, zato što ova vlada ne može da organizuje ozbiljne izbore jer su poslednja tri izborna ciklusa pokradena“, kaže Zaev.
Potreban politički dijalog
Pavle Trajanov, bivši ministar policije Makedonije i lider stranke Demokratski savez koja je manjinski partner vladajuće koalicije, kaže za Sputnjik da je neophodan dijalog svih političkih stranaka, jer se Makedonija nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi.
„Situacija u Makedoniji je kritična, i mi insistiramo da se održi vanredna sednica u parlamentu i da se razgovara kako da se izađe iz krize. Međutim, za sada nema zainteresovanih za ovu inicijativu“, kaže on.
Trajanov napominje da nove najave o protestima i kontraprotestima usložnjavaju situaciju u Makedoniji i dodaje da nema naznaka da bi makedonska vlada mogla da podnese ostavku.
S obzirom na sve učestalije verske, međuetničke i političke sukobe u zemlji pitanje je da li oni mogu da se preliju i preko granica.
Kriza preti celom Balkanu
Pavle Dimitrijević, izvršni direktor za društvena istraživanja kaže da kriza u Makedoniji može da ima posledice na ceo Balkan.
„Ovi poslednji događaji nisu prvi incident koji se dešava u okviru cele krize. Situacija je komplikovanija samim tim što se na stanje u Makedoniji ne može gledati samo kroz prizmu međuetničkog sukoba, jer postoji i sukob između političkih i interesnih i verskih struktura, zbog čega je teško proceniti na koji sve način ona može da utiče na okolne zemlje“, primećuje on.
Dimitrijević, međutim, zaključuje da nije sporno da je kriza u Makedoniji najpovezanija sa Kosovom jer, kako kaže, postoji paralela u dešavanjima, počev od slabosti institucija do socijalnih protesta.
