Štampa ukazuje i na veoma oštre tonove u vladajućoj koaliciji u Berlinu između kancelarkinih demohrišćana i Socijaldemokratske partije vicekancelara Zigmara Gabrijela.
Demohrišćani su ljuti zbog oštrih zahteva socijaldemokrata da se liste takozvanih „selektora“, onih koje je američka NSA prisluškivala, objave čak i protiv volje Amerikanca. Zamenik Merkelove u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) Armin Lašet upozorio je indirektno svoje aktuelne partnere da stavljaju „na kocku“ sigurnost Nemačke.
Lider Socijaldemokratske partije (SPD) i sekretar Jasmin Fahimi zatražili su uvid u te liste, nezavisno od stava Amerike, a Merkelova je još i rekla da „jedna nemačka kancelarka ne sme biti potčinjena Amerikancima“ čime je, kako ocenjuje štampa, pre svega, na sebe navukla ljutnju demohrišćana.
Šef poslaničkog kluba demohrišćana Folker Kauder je, povodom takvih zahteva SPD-a, govorio o „opterećenju koalicije“, dok je zamenica Merkelove u CDU Julija Klekner, sve to povezala sa po SPD lošim rezultatima anketa istraživanja javnog mnjenja.
„Čovek sve više stiče utisak da SPD hitno traži temu kako bi mogla da se izvuče iz loših rezultata popularnosti stranke“, rekla je Klekner.
Socijaldemorkate su, međutim, za svoj stav dobile podršku i bivšeg kancelara Gerharda Šredera, a i opoziciona partija Zeleni je od Merkelove zahtevala hitno razrešenje afere BND i NSA.
Zamenik šefa poslaničkog kluba partije Zeleni Konstantin fon Noc optužio je vladu u Berlinu za „desetogodišnji pravni haos u BND“, dok je šef liberala, danas vanparlamentarne partije, Kristijan Lindner upozorio na opasnost od „Votergejt afere“, zbog koje je američki predsednik Ričard Nikson morao da podnese ostavku 1974. godine.
„Ako se Merkelova ne pobrine za jedno bezuslovno razjašnjenje, onda bi afera mogla dobiti šire dimenzije 'Votergejt afere' u Americi“, rekao je Lindner, koji je ovog vikenda ponovo izabran za šefa liberala i najavljuje povratak svoje stranke u Bundestag.
