„Ako uspemo da izdejstvujemo da Iran prihvati ovaj sporazum, možemo voditi pregovore sa njima i po drugim pitanjima, uključujući i terorizam“, naveo je Barak Obama, imajući u vidu da je Iran na spisku zemalja-sponzora međunarodnog terorizma.
Optužbe Amerike da Iran sponzoriše međunarodne terorističke organizacije su bez dokaza. Osim toga, pitanje Iranskog nuklearnog programa i borba sa terorizmom su dve apsolutno različite priče, koje nisu međusobno povezane, govori za Sputnjik glavni urednik lista „Iran pres“ Emad Abšenas:
„Kao što je poznato, najveći sponzori terorističke delatnosti na Bliskom istoku, a i u svetu, jesu zemlje koje je predsednik Obama pozvao na samit u Kemp Dejvidu. Danas, terorističke organizacije kao što su Islamska država, Al Kaida, Taliban, Aš-Šabab i Boko Haram u različitim regionima sveta vode aktivnu terorističku delatnost uz finansijsku podršku zemalja Saveta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva. Ove terorističke organizacije dobijaju od persijskih zemalja i SAD potrebno naoružanje. Naravno, njima je od koristi da daju takve izjave, jer žele nekako da skrenu sumnje sa sebe.“
„Obama je pozvao arapske monarhe na samit da pokuša da pokrene novu političku fazu u međusobnim odnosima sa ovim zemljama i objavi plan SAD za Bliski istok. Ipak, mnogi lideri arapskih zemalja Persijskog zaliva nisu smatrali za potrebno ni da saslušaju politički govor Baraka Obame, pa su, umesto da sami odu, poslali svoje predstavnike. Na primer, kralj Bahreina se, navodno, osećao loše i nije došao na samit, a u stvari mu je bilo preče da poseti izložbu konja i sastane se sa kraljicom Velike Britanije. Isto to je uradio i kralj Saudijske Arabije, kao i lider Ujedinjenih Arapskih Emirata. Oni su time želeli da pokažu predsedniku Obami svoje neslaganje sa njegovom novom politikom. Kako bi ipak nekako privukao arapske monarhe na svoju stranu, Barak Obama je izašao sa glasnom i oštrom izjavom povodom Irana.“
Oštar stav i zabrinutost arapskih zemalja Persijskog zaliva politikom SAD koristiće da sporazum sa Iranom bude usvojen. U slučaju postizanja konačnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, Islamska Republika bi mogla bez pogovora pretendovati na regionlano liderstvo, kaže Emad Abšenas:
„Naravno, što jača bude pozicija Irana u regionu, veća će biti verovatnoća da problem terorizma bude rešavan brže i efikasnije, kako u Siriji, tako i u Iraku. Poznato je da su se, od početka oružanog sukoba u Siriji, i Iran i Rusija aktivno zalagali upravo za to da se sve nesuglasice rešavaju isključivo mirnim putem, samo su arapske monarhije Persijskog zaliva i ponekad Turska bile protiv toga. Naravno, Sjedinjene Američke Države, zbog razmimoilaženja sa Iranom, nisu podržavale mirni plan za rešavanje konflikta u Siriji. Nezadovoljstvo je prevladalo zdrav razum. Kada bi strane prevazišle nesuglasice povodom sirijske krize, stav SAD bi se podudario sa pozicijama Irana i Rusije. Možda bi SAD pružile pomoć u likvidaciji terorista u Siriji i Iraku. Ali, to je već u oblasti fantastike. Realnost je sasvim drugačija. Zabrinutost zemalja Persijskog zaliva nastalom situacijom je najviše uslovljena time što su one potrošile ogroman budžet sponzorišući teroriste u regionu, dok porast moći Irana može da omete njihovu buduću aktivnost.“
Iran vodi pregovore sa šestorkom međunarodnih posrednika o garancijama mirnodopskog karaktera svog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Saudijska Arabija i njeni saveznici — sunitske države iz Persijskog zaliva, takmiče se sa Iranom za uticaj u Siriji, Iraku, Jemenu i drugim državama.
