List navodi da „Turski tok“ može predstavljati početak nove ere u političkim i ekonomskim odnosima Rusije i Turske.
„Ovaj ugovor, takođe, može otvoriti put Evroazijskom energetskom savezu koji će staviti pod znak pitanja planove Evrope u oblasti energetike“, kaže se u članku.
EU je 2015. godine objavila da namerava da poveća svoju energetsku bezbednost i stvori evropski energetski savez.
I Rusija, piše Forbs, može osnovati svoj energetski savez u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza i Međunarodne asocijacije ekonomije i energetike (IAEE) u koji ulazi Turska.
Geografski položaj Turske stvara je važnim strateškim igračem, kako za Evropu, tako i za Evroaziju. Stvarajući planove za evropski energetski savez, EU treba da vodi računa o toj strateškoj ulozi, piše Forbs. Prema mišljenju lista, u narednim godinama zapadni političari i investitori će morati da se takmiče za blagonaklonost Ankare.
Forbs, pri tome, navodi da oko 60 odsto gasa koji kupuje sama Turska, dolazi od ruskog „Gasproma“. Kako predviđaju eksperti, potražnja za energentima u Turskoj prevazići će ponudu najmanje do 2030. godine.
Projekat „Turski tok“ predviđa izgradnju gasovoda jačine 63 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Rusije u pravcu Turske preko Crnog mora kojim će se dopremati do tursko-grčke granice 47 milijardi kubnih metara gasa. Predviđa se da Turska i Grčka izgrade gasni hab, a da zemlje EU samostalno izgrade gasnotransportne sisteme za dalje prihvatanje gasa na svojoj teritoriji.
