Makedonski premijer Nikola Gruevski nalazi se pod „rafalnom“ političkom paljbom pritisnut što spoljnim što unutrašnjim faktorima da podnese ostavku.
Posle odbijanja Zorana Zaeva, lidera najveće opozicione stranke SDSM u Skoplju, da uđe u koncentracionu vladu sa Gruevskim, i otvorenog zahteva potpredsednika Evropskog parlamenta Aleksandara Grofa Lamsdorfa Gruevskom da podnese ostavku, i najveća albanska partija u Makedoniji Demokratska unija za integraciju (DUI), koja je deo vladajuće koalicije — razmatra mogućnost da napusti vladu.
O tome bi odluka mogla da bude doneta još danas, jer vrh stranke upravo zaseda sa samo jednom tačkom dnevnog reda — otići ili ostati.
Da li će DUI i lider Ali Ahmeti doneti tu odluku, kako Sputnjik saznaje, zavisi od nekoliko faktora — Ahmeti čeka „konsultacije“ sa premijerom Albanije Edijem Ramom, ali i „signal“ iz američke ambasade u Skoplju.
Sašo Klekovski, politički analitičar iz Makedonije kaže da je direktno „prozivanje“ Gruevskog da podnese ostavku direktno mešanje u unutrašnje stvari suverene države.
„Prozivanje ko da da ostavku, a ko ne — jeste mešanje u unutrašnje poslove jedne zemlje. Međutim, uzimajući u obzir da je Makedonija kandidat za EU često se dešava da različiti partneri mogu da kažu šta misle o našim poslovima“, kaže on.
Ono na čemu on ipak insistira jeste unutarpolitička priča za koju kaže da se ne vrti oko toga da li Gruevski hoće ili neće da ode sa vlasti, već kako i na koji način će biti održani izbori.
„I ko će ih održati. To je sporna tačka između opozicije i vlasti. Između njih generalno ne postoji razlika da li kriza treba da ima političko rešenje. Poziv na ostavku iz EP ne razrešava krizu“, dodaje on napominjući da bi bilo korektno da je to rečeno unutar evropske familije, a ne ovako javno, što je kako kaže — „blamaža“.
Bane Gruevski, komentator iz Skoplja, slaže se da su makedonska vlast i premijer Guevski izloženi velikim pritiscima spoljnopolitičkog faktora.
„Ne znam koliko je u skladu sa diplomatskim standardima da vam neko otvoreno traži da odete sa vlasti na koju vas je izabrao narod. Niko ne beži od toga da unutrašnja kriza u Makedoniji mora da ima svoje razrešenje, ali kada se ovakva situacija dopuni sa pozivima spolja, ne može da se tumači drugačije nego kao pritisak“, kaže Gruevski.
U Skoplju je juče održan sastanak ambasadora zapadnih zemalja i Alija Ahmetija, a nakon toga i sastanak ambasadora sa vođom opozicionog Socijaldemokratskog saveza Zoranom Zaevom.
Lideru Albanaca u Makedoniji je sa ambasadorskog skupa poručeno da „kao član koalicione Vlade deli odgovornost, a da kao stranka ima dužnost da pomogne da se ojačaju državne institucije“.
Zapadni ambasadori juče su razgovarali s Gruevskim i predsednikom Đorđom Ivanovim i poručili im da su razočarani zbog nereagovanja na navode opozicije koja je mesecima unazad objavljivala navodne prisluškivane razgovore i zamaskirana ubistva za koja je optužila premijera.
U to ime ambasadori su zatražili da se utvrdi odgovornost (u tome je prednjačio američki ambasador) ako je ima, te da odgovorni budu kažnjeni. Zauzvrat, Makedoniji su obećali deblokade evroatlantskog puta.
Inače, makedonski parlament je danas na hitnom zasedanju izglasao poverenje novim ministrima u vladi — za unutrašnje poslove i saobraćaj i veze.
Kako su preneli makedonski mediji, MUP će ubuduće voditi dosadašnji direktor Biroa za javnu bezbednost Mitko Čavkov a Ministarstvo za saobraćaj i veze Vlado Misajlovski, dosadašnji direktor Javnog preduzeća „Državni putevi“.
Premijer Nikola Gruevski je predložio Čavkova i Misajlovskog za nove Članove vlade posle ostavki koje su podneli Gordana Jankuloska i Mile Jankieski.
Makedonski mediji spekulišu da su Jankuloska i Jankieski morali da podnesu ostavke nakon što je „ambasadorska šestorka“ ukazala premijeru Gruevskom da su pripadnici policije bili u vezi sa teroristima koji su učestvovali u napadu u Kumanovu.
Ukazano je i da prema makedonskom Ustavu Čavkov ne može da bude ministar državne bezbednosne službe, jer taj najviši državni akt predviđa da tu funkciju može da obavlja samo osoba koja je u prethodne tri godine bila na civilnim dužnostima.
