Nikolovski je za nedeljnik „Slobodna štampa“ rekao da, s obzirom na osetljivost teme, ne želi da spekuliše o tome ko je plaćenike angažovao, ali da smatra da su organizatori incidenta izgubili kontrolu.
„Situacija je mnogo složena i sa mnogim nepoznanicama. Tako nešto se mesecima najavljivalo. U medijima se našla vest i o plaćenicima, da je za njih dato dva miliona evra… Nekako se mnogo brzo zaboravilo Gošince, a tamo je u karauli bilo više od 100 automatskih pušaka, puškomitraljeza i drugog oružja sa četvoricom policajaca. Gde je to oružje?“, rekao je Nikolovski.
Nikolovski je rekao da ostaje pri svojoj izjavi da se policija u Kumanovu sukobila sa plaćenicima, i to iskusnim, koji imaju ratna iskustva ne samo iz regiona već i sa Bliskog istoka.
„Prvi ljudi ove grupe su profesionalci koji su podelili ogromne pare a drugi su regrutovani i uzeli su po nekoliko hiljada evra. Ipak, ako se radi o čistom terorizmu uvek treba da se znaju koji su motivi, ciljevi i zadaci terorista. Mi to nismo čuli, već samo zvanične izjave predsednika i premijera da je motiv (terorista) bio destabilizacija“, rekao je Nikolovski.
Nikolovski se pitao „ko to u regionu ili šire želi destabilizaciju Makedonije“, navodeći da su susedne zemlje ili članice NATO-a i bliski saradnici Alijanse ili se, kao što je to slučaj sa Srbijom, brzo kreću ka EU.
„Mi se nalazimo u takvom bezbednosnom vakuumu i sada pričamo o tome da neko hoće da destabilizuje Makedoniju. Ako ima takvih — treba jasno i glasno da se imenuju. Ja ne verujem da postoji političar u regionu koji će reći da podržava ono što se desilo u Kumanovu“, rekao je Nikolovski.
Nikolovski je rekao da je u teoriji moguće da u Makedoniji postoje ekstremne terorističke grupe povezane sa Islamskom državom, ali da grupa sa kojom se policija sukobila u Kumanovu nije imala takve karakteristike.
„U sukobima 2001. godine sa vojne tačke gledišta gotovo niko nije nastradao u direktnom konfliktu, već od podmetnutih mina ili sličnih opasnosti. U direktnom sukobu bilo je malo žrtava. Čini se da je u sukobima u Kumanovu, iako ne želim u to da verujem, pa ni da pomislim, ipak policija bila provaljena“, kazao je Nikolovski.
Nikolovski je rekao da je zabrinjavajuće to što tokom sukoba u Kumanovu nigde nije bilo premijera, niti komandanta vojnih snaga, ministarke unutrašnjih poslova, kao ni direktora Centra za upravljanje u kriznim situacijama.
„Ministarka (MUP-a Gordana Jankulovska) pojavila se tek u 22.30. Nedopustivo je da toliko vremena ćuti, a u drugim prilikama je izlazila pred kamere i za jedan (nađeni) kilogram heroina“, rekao je Nikolovski, koji je i aktuelni predsednik Partije ujedinjenih građana i penzionera Makedonije.
Na pitanje novinara kako je moguće da tolika naoružana grupa uđe u Makedoniju iz susedne zemlje, kako je zvanično rečeno iz makedonskog MUP-a, Nikolovski je rekao da smatra da „u današnjim uslovima i sa ovakvom tehnikom (u obezbeđivanju granice) nije moguće da tolika grupa uđe u zemlju i da se za to ne sazna“.
Prema njegovom mišljenju, u Makedoniji je danas potpuno drugačiji politički i društveni ambijent od onoga 2001. godine, kada je izbio međuetnički sukob između Makedonaca i Albanaca koji je završen potpisivanjem Ohridskog okvirnog sporazuma, zbog čega smatra da u ovim uslovima neće doći do međuetničkih konflikata.
„Očekujem mnogo ozbiljnije uključivanje međunarodnog faktora i posete iz EU i SAD. Verujem da će međunarodna zajednica preduzeti sve da se i vlast i opozicija urazume… Insistiram da nijedna fotelja ne sme da bude skuplja od budućnosti Makedonije. U ovoj zemlji mora već jednom da ima političke i moralne odgovornosti“, rekao je Nikolovski.
Prema zvaničnim informacijama makedonskog MUP-a, policija se u Kumanovu 9. i 10. maja sukobila sa dobro naoružanom terorističkom grupom, a prilikom sukoba i uličnih borbi, koje su trajale više od 30 sati ubijeno je osam policajaca, 14 pripadnika terorističke grupe, dok je 37 policajaca ranjeno.
U granatiranju i bombaškim napadima oštećen je veliki broj privatnih kuća u kumanovskom „Divljem naselju“, gde pretežno živi albansko stanovništvo, dok je najmanje četiri objekta zapaljeno, među njima i osnovna škola „Vuk Karadžić“.
Makedonski MUP nije izneo podatke o tome da li je u sukobu bilo i civilnih žrtava, a 30 članova oružane grupe je uhapšeno, nakon što su se predali policiji i protiv njih je pokrenut krivični postupak zbog terorizma i ugrožavanja ustavnog poretka.
