Na teritoriji Donbasa je cele godine vođena specijalna operacija ukrajinskih snaga bezbednosti. Region se nalazi na granici humanitarne katastrofe, ali, ipak, DNR i LNR su za godinu dana uspele da stvore sopstvene organe vlasti, održe izbore i počnu isplatu penzija, plata i socijalnih davanja.
DNR i LNR imaju legitimno izabrano rukovodstvo i šefove parlamenata.
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nenad Vasić kaže da je zahtev zvaničnika Donjecke Narodne Republike za širokom autonomijom u ovom trenutku veoma važan.
Ta inicijativa može da se poredi sa zahtevom za širokom autonomijom južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije, ili pak sa nekadašnjim zahtevom za širokom autonomijom Republike Srpske, a najpribližnija je nekadašnjem „planu Z4“ za Republiku Srpsku Krajinu, kaže Vasić.
„Zahtev za autonomijom Donjecke Narodne Republike najlakše je uporediti sa ’planom Z4‘. Međutim, ono što je najveći problem u svemu tome, to je moć da ta međunarodna inicijativa dođe kao takva pred suprotnu stranu, pred zvaničnike u Kijevu, a naročito pred one koji ih podržavaju u svemu tome u daljem regulisanju mirovnog procesa, odnosno implementaciji drugog sporazuma iz Minska. Da li će Ukrajina kao jedinstvena država opstati, to će zavisiti od uticaja najvažnijih aktera u svemu ovome, a to su zvaničnici Ruske Federacije i SAD“, kaže Vasić za Sputnjik.
On u tom procesu ne isključuje važnost i uticaj Evropske unije, posebno posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel Moskvi i njenog razgovora sa predsednikom Putinom, dan posle Dana pobede. To je veoma važno za dalju implementaciju drugog sporazuma iz Minska, ta poruka koju je donela iz Evropske unije, ali i iz Nemačke, kaže Vasić.
Inače, u republikama je proglašena bivalutna zona, a proizvodnja i logistika su orijentisane na saradnju sa Rusijom. Čelnici samoproglašenih država su uvereni da su za godinu dana uspeli da postignu maksimum. Ovaj datum planiraju da obeležavaju kao poseban dan u kalendaru.