„Ako neko hoće da uzme sto odsto ’Gazivoda‘, neka nađu drugog premijera, ja to neću da potpišem“, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić pre susreta sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, koji je bio u poseti Beogradu u četvrtak. Premijer je ovo izjavio u kontekstu razgovora o otvaranju poglavlja u pregovorima sa EU, ističući da možda zvaničnici EU kažu „ne“ otvaranju poglavlja zbog „Gazivoda“, ali onda „moraju da nađu novog premijera“. Ovakva reakcija premijera Vučića nije potpuna novost, jer je i u ranijem periodu, bar još jednom, slično postupio. Pitanje koje se nameće je: kome se premijer obraća?
Poruka centrima moći, ali i otvaranje dileme
Urednik Nove srspke političke misli Đorđe Vukadinović kaže za Sputnjik da je primarna adresa ovakvih izjava zapadni deo međunarodne zajednice, odnosno centri moći na liniji Berlin — Brisel — Vašington.
„Međutim, ova izjava — bez obzira koliko možda premijeru pribavlja poneki medijski ili politički poen u domaćem javnom mnjenju, jer se on kao eto oštro obraća nekim predstavnicima Zapada — istovremeno otvara niz dilema, sumnji i logičnih pitanja: ko je izabrao premijera, ko može da ga smeni, odnosno ko to može da nađe i postavi drugog premijera, da li građani Srbije ili pomenuti centri moći“, dodaje Vukadinović.
Šta kaže Ustav Srbije
U Ustavu Srbije u članu 127. precizirano je da kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, a da je Vlada izabrana ako za nju glasa većina od ukupnog broja poslanika. U članu 128. najvišeg pravnog akta Srbije navedeno je da mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala, a da može prestati pre isteka vremena izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine ili ostavkom predsednika Vlade. Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade, prema članu 130. Ustava, može zatražiti najmanje 60 poslanika. Takođe, članom 131. Ustava predviđeno je i da Vlada može zatražiti glasanje o svom poverenju. Najzad, predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini, što je regulisano članom 132. Ustava. Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost. Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.
Uticaj stranaca posle izbornih procesa
Đorđe Vukadinović podseća na izborne cikluse 2008. i 2012. godine kada je odluka o tome ko će formirati Vladu trajala dosta dugo i kada je uticaj stranog faktora bio vrlo značajan.
„S druge strane, ovo je neka vrsta Vučićevog upozorenja centrima moći i poruka da on ne želi, ne može, neće da isporuči više od onoga što isporučuje, ali uz podsećanje šta je već učinio. S treće strane, premijer šalje poruku da je svestan uticaja koji ti centri moći imaju na srpsku političku scenu. Na kraju krajeva, ti centri moći su kumovali i njegovom dolasku na vlast, kao uostalom i dolasku prethodnih vlasti“, tvrdi Vukadinović.
On dodaje da postoji i medijsko-marketinški efekat ovakve izjave.
„On pokazuje zube ili makar podiže ton u obraćanju zapadnim centrima moći, što dobar deo njegovih birača voli da čuje čak i nezavisno od konkretnih posledica i efekata tog podignutog tona“, precizira Vukadinović.
Parlamentarni izbori uz lokalne i pokrajinske
S druge strane, istoričar Čedomir Antić smatra da se premijer obraća narodu Srbije. Antić pojašnjava da kad premijer kaže „vi“, misli na Amerikance i Evropljane, ali da je to stara matrica na srpskoj političkoj sceni. Kao primer navodi Slobodana Miloševića koji je na izborima branio naciju od „zlog Zapada i zapadnih plaćenika“ onda kada bi, kako kaže Antić, žrtvovao ili izgubio neki od svojih državnih i nacionalnih projektata.
„I sada imamo nešto slično. Dakle, imamo jednu stranku koja može da se podiči da u proteklih 25 godina nijedna druga nije imala takvu podršku Zapada. A eto, Vučić poručuje narodu Srbije da postoje neki ljudi koji su pre za poslušnog premijera od njega“, tvrdi Antić za Sputnjik.
Međutim, ističe Antić, ova premijerova izjava, kao i izjava da je Vlada bila uspešna, ali da bi, ako do kraja godine ne napravi sledeći korak na putu evropskih integracija, ipak mogla da bude proglašena neuspešnom, govore da se predsednik Vlade Aleksandar Vučić priprema za izbore.
„Jer on pokušava da monopoliše sve. Dakle, i odbranu nacionalnog dostojanstva, i odbranu evropskog puta, i afirmaciju velikih uspeha svoje vlade. I onda dolazi do izražaja vrlo jasna logika najave povećanja plata i penzija krajem godine“, dodaje Antić.
I Đorđe Vukadinović smatra da tema vanrednih parlamentarnih izbora nije isključena.
„Mislim da ona nije izgubila na verovatnoći, iako je poslednjih nedelja gurnuta u drugi plan. Daleko od toga da je ta odluka doneta, pa samo nije saopštena. Ne, nije doneta, ali mislim da se sa njom ozbiljno računa“, smatra Vukadinović. Prema njegovom mišljenju, moguće je da ne samo Aleksandar Vučić, nego i vrh SNS-a razmišlja da bi im to dosta pomoglo i poguralo njihove lokalne liste ili pokrajinsku listu jer, prema Vukadinoviću, kadrovi SNS-a na lokalu, uz možda neke retke i časne izuzetke, nemaju ni harizmu, ni autoritet, ni sposobnosti koje bi ih mogle lako preručiti njihovim sugrađanima.
„Sve ovo što čujemo nije najava promene Ustava Srbije, prema kome će stranci birati predsednika Vlade — jer će ga uvek birati narodni poslanici — ali je najava mobilizacije koja je kod nas najuspešnija kad je izborna“, zaključuje Antić.
