Osim toga, Đurić je rekao da oni time pokušavaju da blokiraju i formiranje te zajednice i evrointegracije Srbije.
„Ovde se ne radi samo o kršenju odredaba Briselskog sporazuma koje se odnose na stvaranje ZSO, ovde je reč o potpuno očiglednom kršenju odredbe 14 koja se odnosi na to da Priština ima obavezu da ne može da blokira Srbiju kada je reč o evropskim integracijama. U političkom smislu reč je o pokušaju Prištine da našu zemlju uvede u jednu vrstu političke talačke krize“, rekao je Đurić.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Đurić je rekao da je trebalo da razgovori o ZSO budu održani u utorak i dodao da ih je Priština danas „jednostrano otkazala pravdajući tu odluku unutrašnjepolitičkim razlozima“.
On je dodao da će delegacija Srbije u utorak ići na zakazane pregovore, razgovarati sa predstavnicima Evropske unije i pokazati da ispunjava svoj deo obaveza iz Briselskog sporazuma.
„Neka svima bude potpuno jasno da je Srbija za to da se Briselski sporazum u delu koji se odnosi na ZSO i svim drugim delovima ispuni do kraja. Veoma je važno da cela evropska i međunarodna javnost vidi gde leži uzrok, glavna prepreka i zapreka sprovođenju sporazuma i normalizaciji odnosa“, istakao je Đurić.
Direktor Kancelarije je pozvao Evropsku uniju, kao garanta Briselskog sporazuma, da ne dozvoli da Beograd bude talac odluka Prištine i da kosovske vlasti vrati u pregovore o formiranju ZSO.
„Zajednicu srpskih opština niko i ništa na Kosovu i Metohiji ne može da zaustavi. Deset srpskih opština radiće zajedno, zajednica će biti formirana, istrajaćemo dok god ne dobijemo ono što nam pripada i sve ono što je Briselskim sporazumom dogovoreno. Sve naše institucije nastaviće da posluju i sve što je sporazumom predviđeno biće sprovedeno“, rekao je on.
Đurić je dodao da su u neformalnim razgovorima predstavnici EU izrazili nezadovoljstvo ovakvim razvojem događaja, ali da je najbolje sačekati zvaničnu reakciju iz Brisela.
Direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je danas da Beograd nema nameru da upravljanje akumulacionim sistemom Gazivode prepusti Prištini, jer se najveći deo hidroakumulacije jezera Gazivode nalazi u centralnoj Srbiji, a pitanje upravljanja se ne pominje ni u jednom sporazumu sa Prištinom.
Osim toga, Đurić je dodao da se Priština služi „trikovima“ i da traži da joj se prepusti upravljanje Gazivodama, a da se kasnije rešava pitanje vlasništva i da Srbija ne želi da pristane na to.
„Ne pada nam na pamet da pravimo ustupke kada je reč o tako važnom hidropotencijalu. Tražimo da nam neko pokaže u kom sporazumu se pominje reč Gazivode. Reč Gazivode se ne pominje ni u jednom sporazumu, ni u onom koje se odnosi na pitanje energetike, ni u prvom Briselskom sporazumu“, rekao je Đurić.
