Centralni događaj kojim će Srbija obeležiti 9. maj — Dan pobede nad fašizmom — biće Svečana akademija u Sava centru pod nazivom „Buđenje slobode“. Tom prilikom biće prikazan i ruski film „Bitka za Sevastopolj“. Obeležavanje će početi dan ranije, topovskim plotunima na Kalemegdanu. Na sam Dan pobede nad fašizmom, biće položen venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, Spomenik ruskim veteranima na Avali, a biće ukazana i počast učesnicima NOR-a na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu. Dakle, sve u svemu, skromno. Međutim, nije to slučaj samo ove godine, već je primetno da je tradicija obeležavanja Dana pobede napuštena više od dve decenije. Iz kojih razloga ova tradicija u Srbiji nije obnovljena do danas?
Preskromno obeležavanje
„Niko ne obeležava taj dan tako veličanstveno kao Rusi. Francuzi obeležavaju, ali ne tako. Znači, po merilima Srbije, 9. maj se slavi isto kao što se slavio i ranije, tu nema neke velike promene“, kaže za Sputnjik istoričar Predrag Marković.
S druge strane, Marković tvrdi da su jugoslovenski komunisti bili vrlo ravnodušni prema 9. maju, jer su želeli da imaju neke svoje datume.
Drugi naš sagovornik, sociolog Vladimir Vuletić, smatra da bi trebalo posebno istaći da je Srbija dala veliki doprinos oslobođenju od fašizma i da, mereno prema tom doprinosu, način na koji je 9. maj obeležavan poslednjih dvadesetak godina zaista deluje preskromno.
„Ovde jedno vreme gotovo da se taj dan nije ni obeležavao. Više je bilo u nekom kontekstu vezano za ovaj evropski put Srbije“, dodaje Vuletić.
Zapostavljen i 20. oktobar
Istoričar Marković je saglasan sa našom ocenom da je zanemarena i proslava 20. oktobra, ali smatra da je razlog za to zabuna.
Naime, prema njemu, nije odvojen oslobodilački deo tog vremena od represivnog vremena koji je posle nastupio.
„Zapravo, to su dva različita događaja. Oslobođenje je veličanstven događaj. Nije bilo Beograđanina koji se nije obradovao oslobođenju. Ali, onda je počela osveta saradnicima okupatora i to je bacilo senku na taj svetao događaj, oslobođenje glavnog grada“, smatra Marković.
Srbija je u velikoj ekonomskoj krizi pa bi, prema Vladimiru Vuletiću, neka masovnija proslava Dana pobede mogla biti drugačije protumačena. Ali, ističe Vuletić, ovaj datum je bar medijski morao biti izraženije propraćen.
„Nije toliko ni bitno da li će to u Srbiji biti propraćeno paradom ili ne. Bitno je uticati na svest ljudi i bitno je da u toj svesti ostane taj datum, kao nešto što je upečatljivo“, zaključuje Vuletić.
