Kad je bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo ostavku 2000. godine, njegov tadašnji premijer Vladimir Putin preuzeo je vlast nad zemljom u teškom ekonomskom stanju, koju je nasledio.
Tada se, široj javnosti nepoznati Putin, suočio sa brojnim izazovima. Zapadna štampa ga je odmah zavolela a neki su o njemu pisali kao kombinaciji „liberala i čvrstorukaša koji se dopada ruskom narodu“.
Prva kriza sa kojom se Putin sreo bila je kriza u ruskoj republici Čečeniji koja je u to vreme bila teroristička „vruća tačka“. Tada je izrekao jednu od fraza koja ilustruje njegovu političku moć: „Pratićemo teroriste svuda, ako treba na aerodromu — na aerodromu. Ako ih u toaletu uhvatimo, udavićemo ih u toaletu, na kraju krajeva. Gotovo, pitanje je definitivno rešeno“.
Nakon niza terorističkih napada širom Rusije, Putin je pokrenuo drugu čečensku kampanju i usledila je brutalna borba protiv terorista. „Gvozdena ruka“ nije stekla brojne poštovaoce u zapadnim medijima, ali je stekla poštovanje i podršku kod kuće.
Zatim se usredsredio na tajkune, izuzetno moćne u Rusiji od kraja 90-ih i uspevao je da ih sruši jednog po jednog. Međutim, obračun sa njihovim naraslim uticajem nije bio lak.
„Neki od njih su mi ulazili u kancelariju i govorili: 'Shvataš li da nikad nećeš biti predsednik?'“, rekao je Putin u poslednjem TV intervjuu.
Kad je sredio stvari kod kuće, Putin se okrenuo spoljnim poslovima.
„Pogledao sam ga (Putina) u oči i shvatio da je vrlo jednostavan i pouzdan. Imali smo veoma dobar dijalog. Video sam dubinu njegove duše“, rekao je tadašnji američki predsednik Džordž Buš na samitu u Sloveniji 2001. godine.
Međutim, prvi Putinov mandat nije bio nimalo lak — tragedija podmornice „Kursk“ u avgustu 2000. godine u kojoj stradalo 118 mornara i oficira, izazvala je bes i frustraciju kod kuće i poniženje u inostranstvu.
Uprkos tome, u periodu 2000—2004. ruski BDP dramatično je porastao a privredni rast je ostvaren bez uticaja tajkuna. To je otvorilo put ka drugom predsedničkom mandatu, koji je počeo jednom od najvećih tragedija u modernoj ruskoj istoriji — opsada škole u Beslanu. Više od 1.000 ljudi, od čega je bilo 800 dece, teroristi su zarobili prvog dana školske godine u jednoj školi u Južnoj Osetiji. Oko 200 dece preminulo je trodnevnoj opsadi.
Snage bezbednosti i sam predsednik bili su često optuživani za ishod tragičnog događaja a snage bezbednosti pritisnute da se obračunaju sa islamskim teroristima. S druge strane, zapadni mediji su prozivali Putina da „preuzima kontrolu nad oba doma Parlamenta i političkim strankama“ kao i da „potiskuje grupe civilnog društva koje ne prate njegovu liniju“.
To, međutim, nije smanjilo Putinovu popularnost u ruskom javnom mnjenju koje nikad nije prestao da iznenađuje — od pevanja i sviranja klavira, preko džudo borbi i vožnje trkačkih automobila — kamere su sve zabeležile.
Ustavom onemogućen da se treći put kandiduje za predsednika, 2008. Putin je postao premijer a novi predsednik Rusije postao je Dmitrij Medvedev.
Tu godinu je obeležila svetska ekonomska kriza koja je potresla rusku ekonomiju.
Rusija se polako ali sigurno oporavljala od krize, a srednja klasa je počela da oporavlja zemlju što je dovelo do novog fenomena poznatog kao „anti-Putinizam“.
Tvrdnje o krađi na parlamentarnim izborima 2011. izvele su hiljade ljudi na ulice širom Rusije. Međutim, Putinova pobeda na predsedničkim izborima 2012. bila je još važnija za većinu Rusa koji ga podržavaju.
„Obećao sam da ćemo pobediti — pobedili smo“, obratio se Putin razdraganoj masi nekon objavljivanja rezultata.
Do 2013. godine, ruska ekonomija je porasla deset puta a nacionalni dug je bio jedan od najnižih među razvijenim zemljama.
Nije bilo boljeg načina da se proslave dramatične promene od Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Uprkos navodima o korupciji i terorističkim pretnjama, Igre su protekle bez problema a Rusija je osvojila najviše medalja.
Pobedničko raspoloženje nije dugo trajalo — nasilni prevrat u Ukrajini postavio je Rusiju u težak položaj prema Krimu, gde etnički Rusi čine 65 odsto stanovništva.
Krimsko poluostrvo takođe je dom Crnomorske flote i hiljada ruskih vojnika.
„Morali smo da reagujemo tako da sprečimo da se situacija razvija kako se kasnije razvijala u istočnoj Ukrajini sa tenkovima i naoružanim radikalnim nacionalistima. Naši ljudi su postupili razumno, odlučno i profesionalno“, objasnio je kasnije Putin.
Ubrzo je organizovan referendum na kome se 96 odsto građana izjasnilo za ulazak u Rusku Federaciju.
„Reč je o milionima Rusa, o milionima naših sunarodnika kojima je pomoć bila potrebna“, rekao je Putin.
Taj potez je doveo do suspenzije Rusije iz G8 i niza zapadnih sankcija.
Posle 15 godina na vlasti, jedna stvar o Putinu je kristalno jasna — on ne zazire od izazova.
