Iako je situacija u medijima u Srbiji „opasno loša“, vlast ignoriše preporuke izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi medija i kontroli, poručila je članica Saveta Miroslava Milenović. To je potvrđeno i nedolaskom predstavnika vlasti na tribinu o implementaciji preporuka iz izveštaja, zaključila je Milenovićeva.
Uprkos činjenici da je Savet za borbu protiv korucije uputio Vladi Srbije 24 preporuke za otklanjanje nedostataka i poboljšanje okolnosti koje u praksi dovode do kontrole i korupcije u medijima, predstavnici resornog Ministarstva kulture i informisanja nisu prisustvovali tribini koju je organizovao OEBS.
„Vlast ignoriše izveštaj i misli da su usvajanjem seta medijskih zakona otklonjene sve prepreke i problemi“, ocenila je Milenovićeva i pozvala nadležno ministarstvo da se probudi i počne da radi svoj posao.
„Uputili smo i preporuku odboru Narodne skupštine Republike Srbije nadležnom za informisanje. Održana je sednica, ali veoma čudi da posle više od mesec dana još uvek nije usvojen zapisnik sa sednice i da ni preporuke ni zaključke još uvek nemamo niti usvojene, niti definisane“, kaže Milenovićeva.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je netransparentna vlasnička struktura medija najveći problem.
„Nema pravih, radikalnih promena i nije realno očekivati rezulatate u borbi protiv korupcije ako se ne razume značaj slobode pristupa informacijama“, rekao je Šabić.
Šabić je kao poseban apsurd naveo činjenicu da vladin Savet za borbu protiv korupcije ne može da dobije informacije od državnih institucija. On je precizirao da se od početka godine Savet za borbu protiv korupcije žalio povereniku 28 puta.
„Nije zakon o pristupu informacija napisan za državne organe. Tužno je da se oni u međusobnoj komunikaciji pozivaju na zakon i da se žale povereniku“, rekao je Šabić i istakao da je zakon pisan za građane i novinare.
Komentarišući izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, zaštitnik građana Saša Janković primetio je da upravo zbog situacije u medijima građani nisu pravovremeno informisani, na šta imaju Ustavom zagarantovano pravo.
„Ne vidim da su mediji u Srbiji danas kvalitativno bitno drugačiji nego što su bili pre nekoliko godina. Samo se kvantitet pritisaka promenio“, isiče Janković.
Netransparentnost vlasništva nad medijima, privatizacija, cenzura, autocenzura i tabloidizacija glavni su problemi srpskih medija, zaključak je izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije u kom je takođe konstatovano da političari nastavljaju da zloupotrebljavaju svoj položaj u cilju uticaja na medije.
U Srbiji postoji visok stepen paralelizma između medijskih kuća, političkih struktura i krupnog biznisa — precizira se u izveštaju i ističe da vlast kontroliše medije umesto da mediji kontrolišu vlast.
