U Srbiji postoji visok stepen paralelizma između medijskih kuća, političkih struktura i krupnog biznisa – precizira se u izveštaju i ističe da vlast kontroliše medije umesto da mediji kontrolišu vlast.
Zbog ekonomske zavisnosti i sprege sa političkom i ekonomskom elitom kao i neformalnim centrima moći, većina medija nije u funkciji povećanja opšte informisanosti građana, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.
Najveći problem u funkcionisanju medija je netransparentno vlasništvo medija – objašnjava u razgovoru za Sputnjik članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović. Ona ocenjuje da je pozitivno što su usvojeni medijski zakoni, ali da će vreme pokazati da li će u praksi biti i primenjeni.
„I do sada smo imali dobre zakone, koji jednostavno nisu bili primenljivi, ili se nisu primenjivali. Moram reći da zakonski okvir postoji, da je dobar, a da li će rešiti postojeće probleme, o tome možemo pričati u sledećoj analizi, krajem godine“, kaže Milenovićeva.
Zakon o javnom informisanju omogućio koncentraciju vlasništva u medijima
Savet je analizirao vlasničku strukturu više srpskih medija i utvrdio da i dalje postoji medijska koncentracija vlasništva, odnosno da je jedno lice vlasnik dva ili više medija.
U izveštaju se precizira da dok je na osnovu nekadašnjeg Zakona o radiodifuziji bilo zabranjeno da jedan vlasnik ima dve ili više televizija sa nacionalnom frekvencijom, novousvojeni Zakon o javnom informisanju to omogućava. Član 45. Zakona o javnom informisanju definiše da nije dozvoljeno objedinjavanje osnivačkih, odnosno upravljačkih prava u dva ili više izdavača koji pružaju audio-vizuelne medijske usluge, čiji zbirni udeo u slušanosti, odnosno gledanosti prelazi 35% od ukupne slušanosti, odnosno gledanosti u zoni pokrivanja, u kalendarskoj godini koja prethodi objedinjavanju.
Ovako definisana pravna norma u praksi ostavlja prostor za zloupotrebu s obzirom da akteri medijske sfere osporavaju metodologiju i tačnost podataka o merenju udela gledanosti TV programa u Srbiji, navodi se u izveštaju.
Kod većine medija čiji su vlasnici kompanije registrovane u inostranstvu gotovo je nemoguće saznati njihovog pravog vlasnika. Pravi vlasnici najčešće su sakriveni iza niza kompanija registrovanih na udaljenim „rajskim“ destinacijama. Više od polovine analiziranih medija nema jasno vidljivog vlasnika, ističe u razgovoru za Sputnjik članica Saveta Miroslava Milenović.
„Mislim da je to jedna od grešaka u novousvojenom zakonu, ali treba naglasiti da je to slučaj i sa pojedinim medijima u zemljama Evropske unije. Ali zbog naše specifičnosti, pozicije i iskustva koje smo imali u prošlosti, trebalo je da po tom pitanju budemo stroži“, ocenjuje Milenovićeva.
Lokalni mediji pod kontrolom političara i njihovih rođaka
U izveštaju Saveta takođe se navodi da je iznenađujuće veliki broj vlasnika ili suvlasnika, uglavnom lokalnih medija, među političarima ili članovima njihovim porodicama.
Tako je aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić vlasnik TV Plus iz Kruševca, dok je njegovi sin Vladan Gašić vlasnik TV Zona iz Niša. Vojvođanska regionalna TV Most u vlasništvu je roditelja potpredsednika SPS-a Dušana Bajatovića. Televizija Palma plus u vlasništvu je Dalibora Markovića, sina predsednika JS Dragana Markovića Palme. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, kako navodi Savet u izveštaju, u periodu od 2004. do 2008. godine bio je direktor marketinga kompanije „Interspid“, u čijem je vlasništvu bio Radio Fokus.
U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije detaljno su analizirane okolnosti koje su dovele do obesmišljavanja i blokiranja procesa privatizacije medija u državno-javnoj svojini.
Savet je Vladi Srbije uputio više od 20 preporuka, a predloženo je i pokretanje pretkrivičnih postupaka kako bi se utvrdila prodaja udela države u medijskim kućama „Politika“, „Dnevnik“ i „Novosti“.
U izveštaju je analizirano više stotina sadržaja štampanih i elektronskih medija, upoređivanjem službenih podataka koji su traženi od od 25 državnih institucija.
Na osnovu podataka iz juna 2014. U Srbiji je bilo je registrovano 1.319 medija.
Utvrđeno je da se 613 pravnih lica istovremeno pojavljuje kao osnivač više od jednog javnog glasila.
