Istoričar Nikola B. Popović, član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, za Sputnjik kaže da je odluka lidera zapadnih zemalja da ne prisustvuju paradi u ruskoj prestonici — politički neinteligentna.
„Obeležavanje 70 godina pobede u Drugom svetskom rata je svetski događaj i ne vidim niti jedan razlog da u njemu ne učestuju sve sile koje su doprinele slamanju zla koje se zove nacizam, fašizam, rasizam, holokaust nad Jevrejima, Jermenima, Srbima, Romima. Povod za paradu je izuzetan i treba da se obeleži na dostojanstven način, kako takav događaj i nalaže“, kaže Popović.
On podseća da pobeda nad nacizmom nije bila samo pobeda Sovjetskog Saveza i zemalja antihitlerovske koalicije — SAD-a, Velike Britanije i drugih država koje su pristupile velikim saveznicima.
„To je bila pobeda napredne misli, poštenja i morala na nivou čovečanstva. Nije to bilo samo pitanje sukoba dva zaraćena bloka, već pitanje daljeg života čovečanstva i odluke — da li krenuti u smeru fašizma, koji bi bio pogibeljan, ili se boriti protiv toga“, objašnjava Popović.
Hladni rat još traje
Ugledni istoričar za Sputnjik kaže da je zabluda da je Hladni rat završen i ističe da se on vodi i danas, sa istim ciljem — da se Rusija i njen uticaj što više smanje.
„Hladni rat traje, i tome u prilog ne govori samo primer savremene Ukrajine, već celokupni odnosi Sjedinjenih Država i Ruske Federacije“, smatra Popović i ističe da je nevolja sveta u celini to što danas sparing partner Amerike više nije samo Rusija.
„Deo Hladnog rata u prošlosti nije bila Kina, onakva kakva ona jeste danas i može biti ubuduće, s obzirom na njenu ekonomsku moć. Takođe, tu je i grupacija zemalja okupljenih u BRIKS-u. U ovom Hladnom ratu front država protiv Amerike mnogo je veći nego što je to bio slučaj 1945. ili 1962. godine.
Sagovornik Sputnjika smatra da je očigledna tendencija zapadnog sveta da se pokušava umanjiti doprinos Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, uz preuveličavanja učešća zapadnih sila.
Popović kaže da razlog tome ne leži u istorijskoj nauci, već u politici.
„Uloga Sovjetskog Saveza bila je presudna kako bi se izvojevala pobeda protiv sila nacističke Nemačke, fašističke Italije i njihovih saveznika na istočnom frontu. Stradanje šest miliona Jevreja je činjenica koje čovečanstvo ne može nikada da zaboravi, ali ne sme se zaboraviti ni koliko je žrtava dao Sovjetski Savez sa svim svojim republikama, sada nezavisnim državama, kao i veliki ceh koji su platili narodi bivše Kraljevine Jugoslavije“, ističe Popović.
Istoričar podseća da je 1941. godine izaslanik predsednika Ruzvelta Hari Hopkins bio u Moskvi kako bi proverio da li je SSSR „džin na staklenim nogama“.
„Nakon razgovora sa Staljinom, Hopkins se vratio i rekao Ruzveltu: ’Staljin je čovek koji razume da u ovom ratu pobeđuje materijal‘. Zaključak je bio da treba pomoći Sovjetskom Savezu“, objašnjava Popović.
Naš sagovornik kaže da je 1941. godine Amerika pomogla SSSR-u oružjem, materijalom, ali da nije bila važna količina te pomoći, već momenat dopremanja.
„Već od kraja ‘41. godine, Sovjetski Savez je uzeo rat u svoje ruke. Oni su iz Ukrajine, Belorusije, zapadnih delova svoje države, premestili preko 1.500 svojih preduzeća na Ural i organizovali su ogromnu proizvodnju ratnog materijala. Žene su zaposlene u fabrikama, a mladići su otišli na front i vladala je jedinstvena politika — sve za front, sve protiv fašizma“, objašnjava Popović.
Lepi trg
Naš sagovornik objašnjava da je kao odgovor na veliki udar Nemačke na Sovjetski Savez, usledila pravovremena pomoć Amerike i sjajna organizacija Sovjetske države i Crvene armije od decembra ‘41. godine.
Popović kaže da doprinos SSSR-a u Drugom svetskom ratu leži i u proizvodnji ogromne količine aviona, kamiona, tenkova — čuveni tenk T34, kao i svetski čuven „kalašnjikov“.
„Priče o tome da Srbija ne bi trebalo da učestvuje na paradi u Moskvi iz praktičnih, pragmatičnih razloga, plitka je politička priča. Dostojanstvo Srba u celini, imajući u vidu našu istoriju, nama neminovno određuje mesto na Crvenom trgu“, ističe Popović.
Naš sagovornik kaže da Srbi u oba svetska rata nisu birali stranu pobednika, kako se to u medijima i kafanama kaže, već su bili na strani progresa, napredka, slobodne misli i morala.
„Kada ove godine ne bismo bili na Crvenom trgu, to bi bilo poniženje za srpsku naciju u celini i za našu borbenu, ustaničku, oslobodilačku tradiciju. Verujem da će većina Srba biti zadovoljna kada bude videla naše gardiste, koji će tamo stupati sa ponosom, imajući iza sebe svoju istoriju, tradiciju, svest o normalnoj vrednosti svoga naroda“, ističe Popović.
Čuveni istoričar podseća i da Crveni trg u originalu, na staroruskom jeziku znači — lepi trg.
„Nije on crven po ideologiji, već su ideolozi komunizma i lenjinizma uspeli da izvorno značenje njegovog imena promene. Nama je 9. maja mesto na tom lepom trgu“, zaključuje Popović.
